cure, odlučila sam se vama obratiti, jer ćete mi možda olakšati... shvatila sam da je moguće nekog voljeti, a u nekog drugog biti zaljubljen... u vezi sam dvije godine, stvarno ga volim... ali prije par dana sam se upoznala s jednim muškarcem, koji je stariji od mene 15 godina (moj dečko je stariji 12) tako da u biti to nije niti prevelika razlika, barem ne meni... upoznali smo se i odma skompali... za vikend sam pila s njim i njegovim društvom... drag i simpatičan dečko... nismo bili zajedno iz tog razloga jer je on hrvat koji već dugo živi u inozemstvu, a i ima ženu i djecu... iz tog razloga nisam htjela apsolutno ništa imati s njim, osim zagrljaja... danas je otišao natrag u inozemstvo... jučer smo bili na kavi, i jasno sam mu dala do znanja da ja ne varam, a niti želim biti s oženjenim... sad je samo problem da sam se zaljubila u njega, ne skroz, ali jesam... piše mi poruke da jedva čeka da dođe ponovo u Hrv, da sam ga začarala... sad malo prije me čak i nazvao... opsjednut je sa mnom... makar mi je priznao koliko mu se sviđam, nije ništa htio, budući da sam mu rekla da ne varam... niti me na što silio, i zbog toga mi se sviđa... dobar je i pošten... dolazim u napast da sljedeći puta kada dođe budem s njime, ali iz principa ne želim... znam kako bi meni bilo kada bi moj muž mene varao... dosta sam zapela za njega, čak sam i plakala kada je otišao ujutro... čut ćemo se preko facebook-a, to mi je obećao... što vi mislite o svemu tome? bez ikakvih osuđivanja, jer opet ponavljam, ne bi bila s oženjenim nikad, nit bi svojeg varala... ali je ta zaljubljenost tu jako prisutna... hvala unaprijed!