cure.... molim vas za koji savjet. Dečko i ja imamo 22 godine i skupa smo 2 godine. Ja u zadnej vrijeme imam potrebu da pričam s njim o zajedničkom životu. On živi sam, dolje žive roditelji. Imam tu potrebu jer već neko vrijeme prespavam na jednu noć. Npr. dođem danas popodne i sutra popodne idem doma kod svojih roditelja. što se mene tiče prepreka nema, on radi (iako ne određeno), ja sam vanredni student ali imam lijepi poslić. Ne idemo u postanarstvo i sve u svemu ne vidim niti prepreku niti problem. Dosada naša veza nije imala većih problema. Slažemo se super, sve štima. E, on vidi problem u tom zajedničkom suživotu (mislim da ga čak i sama riječ plaši) rekao mi je da nije spreman. da smo još mladi. da ne NIJE SPREMAN PROVESTI SAMNOM 24/24. da imamo vremena. da sne želi svoju mladost tako potroši, da hoćemo ali ima vremena. Mene zanima da li da to prepisujem stvarno mladenaštvu, ili neznam. Malo sam se zabrinula što kod nas ne štima (naravno da smo imali i svađa ko i svak veza) ali...zašto ne? Je li to njegov strah ili sam ja požurila pa neznam u šta se upuštam ili me ne voli dovoljno ili želi biti sto posto siguran da sam ja ta s kojom želi provesti život :( ja jesam sto posto sigurna, zašto on nije?