Bok cure,

imam klasicni problem,frendovi mog decka!Znam ja da on mora imati zivot i pored mene,ali ne bih mu nista rekla da je to sve umjereno.Nismo mi klinci kada prijatelji trebaju da budu vazniji od djevojke,a njemu kao da jesu.A opravdanje je to sto mene zna krace nego njih i s njima se druzi citav zivot,iako imamo dugu vezu!!!Poceo je opet cesto da se druzi s njima buduci da sam ja cesto van grada zbog poslovnih obaveza i tako zapostavlja svoje neke obaveze.I najgore je sto opijaju se!Oni nemaju nikakvih ambicija u zivotu,nemaju cak ni veze ozbiljne iako bi trebali i djecu da imaju do sada,a moj decko ima i obaveze,ima i mene.Ovako jako lose utice i na neke nase planove koje bi bio red da vise realiziramo!Dok se ja borim samo za nas i bitan mi je samo on,on kao da je shvatio da je jos mlad i da mu je to jako bitno.Stvarno je divan momak inace i imao je tezak zivot,ali jako lose uticu na njega,uticu na nas!Kad god pricam s njim onako neobavezno o tome,malo ga naljuti,kao da misli da ja imam pogresno misljenje o njegovim DIVNIM prijateljima,kao da misli da ja zelim njega da kontrolisem!A inace fino mi je s njim,dobar mi je onako.I Novu godinu i Bozic smo bili sprijeceni slaviti skupa,opet zbog mog odsustva,ali to sada nije tema..Jako ga volim i stalo mi je do njega.Sta mislite o svemu?