Bok! 40 mi je godina, njemu 37. Dvije godine u vezi. Ne živimo u istom gradu ali ne toliko daleko da se po meni nebi mogli češće viđati. Zadnjih mjeseci naša se veza svela isključivo na dopisivanje. Ja nebi ništa forsirala da uporno ne tvrdi da me voli i da mu je stalo. Nažalost, to ne pokazuje. Ako se ja ne potrudim i ne iniciram nešto on je nezainteresiran da poduzme više. Ne znam kakav je bio u prijašnjim vezama ali nije ih imao mnogo. Možda sam ja kriva jer sam ga tako naučila. Brine se o roditeljima i bratu i dobrog je karaktera, pošten, vrijedan, pristojan, kulturan. Ono što me muči je da je u vezi površan i polovičan, staložen bez pokazivanja neke velike strasti, kao da mu je svejedno. Ja možda živim u oblacima svjesna da zaslužujem više pažnje i vremena. Ne tražim ništa osim toga. Svi imamo svoje poslove i obitelji i ne tražim da bira, nego da se više zauzme za nas, da nekad bar pokaže da sam mu prioritet. Šalje mi poruke da me voli i da jedva čeka da se vidimo a kad prođe određeno vrijeme da do susreta ne dođe ispričava se i nalazi opravdanja. Ja sam vrlo emotivna i ne mirim se lako sa tim. Ne vjerujem da mi laže nego je jednostavno po meni premalo zainteresiran. Znam mu to prigovoriti ali on želi da mu vjerujem. Volim i ja njega ali to me već previše i predugo iscrpljuje. Znam da ga ne mogu promijeniti ali voljela bih da znam na čemu sam. Ja vidim izgleda tu vezu drugačije nego on. Želim ostvariti kvalitetan odnos s njim ali ne znam kako. Mislim da sam sve poduzela da do toga dođe ali on ne vidi da imamo problem s tim nego smatra da se dobro slažemo i da je sve u redu s nama. Šta vi mislite, šta da radim?