Trebam pomoć. Povremeno puknem, kao sada, i po par dana sam tužna, strahovita pesimistična, nemam koncentracije, nisam zadovoljna - sobom niti stanjem nekih stvari u životu na koje ne mogu utjecati i plačem. Osjećam kao da nisam dovoljna, da nisam sretna i da nikad zaista neću biti iako mi zapravo ništa ne fali. Kao da sam iznutra pokvarena.
Imam valjda te neke komplekse koji se ponekad očituju, ali lako se dovedem u red, govoreći da pretjerujem i da to nije pravo stanje stvari i da vidim čega nema i ja zaista vjerujem da je to tako (i sada), ali valjda duboko u sebi stvar se time ne riješi, samo zakopa i to opet izviri, a onda puknem i tih depresivnih dana osjećam se tako sama. Dečko mi govori da je tu za mene, ali da ga odgurujem i ne zna kako da mi pomogne. Ne znam ni ja.
Je li imao nešto tako slično? Kako da se konačno pomirim s nekim stvarima?