pozdrav svima.e ovako moj problem je psihicke prirode.Imam 21 god zivim u malom selu,ali ja po malo cemu licim na svoje vrsnjakinje.Godinama patim od depresije,nije to ona povremena depresija,vec stalni osjecaj tuge i beznadja.Nemam ni jednu drugaricu,usamljena sam jako,svi misle Za mene da sam arogantna i cudna ali to je samo maska iza koje ja pokusavam sakriti svoju nesigurnost.Osjecam da moj zivot nema smisla,u skoli sam bila odlican ucenik ali zbog lose fin.situacije nisam mogla upisati fax.i mislim da me to dotuklo.I prije toga sam bila tuzna i depresivna bez nekog veceg razloga ali od tada sam zamrzila sebe i zivot. A jos teze mi pada samoca u selu,osejecam se ko usamljena i ogorcena starica u dusi.Momka nemam i nisam ga nikad ni imala jer niko ne zeli imati depresivno i vjecito namrgodjenu curu.Dosta momaka mi se udvaralo,i hvalilo moj izgled ,govorili da sam lijepa i zgodna ali kad bi me bolje upoznali i kad bi shvatili koliko sam mracna osoba odlazili su glavom bez obzira govoreci da sam jadna.Onda mi bude jos gore jer znam da su pravu.Mnogo puta sam pokusavala da se promijenim,da se makar na silu nasmejem ali ne ide.Najveca zelja mi je da budem vesela i opustena osoba ,da imam mnogo drugarica.Plasim se da ce to ostati samo zelja.Molila bih vas da mi kazete vase misljenje o mom problemu,i da li sam zrela za psihijatra...naravno svi savjeti su dobro dosli...ps prijalo mi je da baram na ovaj nacin pricam o svom problemu jer se nemam nikome izjadati...hvala vam unapred...