Drage sve, molim vas pomoć jer mi je već jako teško. Kako se nositi sa socijalnom izolacijom na poslu? Nova sam u firmi, ima nas 20-ak, svi radimo dosta blizu jedan drugih i svi su si super, osim sa mnom. Sve je dobro počelo, no kako vrijeme prolazi uviđam da sam zaista izolirana i to namjerno. Nikad nisam pozvana na pauzu za ručak, kavu, rijetko mi se ljudi obraćaju. Vise puta sam ja nešto inicirala i odgovor je bio u redu, ali nakon toga ništa. Da se razumijemo, iniciranje doslovno izgleda kao mogu li ja na ručak s vama. I nije da me slučajno zaborave pozvati, dakle ja stojim tu, osobe pored mene se pozivaju i meni se niti ne obrate. Kad nešto poslovno surađujemo, sve funkcionira jako dobro, šalimo se i slično, time mi je to ponasanje još vise čudno, a tu sam već 6 mjeseci. Ne moramo biti prijatelji, ali da sam bas toliko šugava da ne možemo ni kavu popiti na koju idu svi kolektivno stvarno mi nije ljudski. Prema svima sam uslužna, nasmijana, našalim se. Sad sam već u fazi plakanja u wc-u, ali i dalje se na van dobro pretvaram. I onda se još jasnije osjećam. Ovo je zaista ok posao s dobrim uvjetima i placom, ali me previše sve pogađa jer je jako naglašeno, a iza mene je dosta težak period u životu. Zahvalna sam na bilo kakvom savjetu.