Drage cure,moj zivot je jako kompliciran.. Ili ga ja sama pravim takvim... Kada pogledam iza sebe, mnoge stvari bih promjenila, ali to bi predpostavljam uradila vecina ljudi. Kada sebe posmatram sada, jako sam bezvoljna , sklona teskim mislima i nezadovoljna. Imam doista razloga za srecu ali jednostavno ne znam sto se sa mom dogadja. Stalno progonim sebe nekim mislima o nekim pogreskama od ranije i krivim sebe ili razmisljam crno... Svaku noc imam nocne more.. Uzas pravi.. Idem na psihoterapiju ali to mi pomaze taj dan da se osjetim bolje i pomaze mi na krace staze , ali nekad doista osjetim da taj osjecaj krivnje neke i preispitivanja prevlada i dobijem napad panike. Odlican sam djak al ne mogu ni ucit u poslednje vrijeme.. ne znam sto da ucinim, jednostavno mislimm da mi se zivot unistio svojim pogledom.. pijem neke lekove za smirenje , ponekad, kad bas ne mogu izdrzat, trudim se ne uzimat ih jer sam mlada (18 god) ali dosista sam ocajna i ni u cemy vise ne vidim neku sustinu... i ni u cemu ne mogu uzivat, sve sebi pokrarim, bilo to vrijeme sa momkom dugogodisnjim (stalno sebe preispitujem i krivim za burniji zivot prije njega) bilo to sa ukucanima (sklanjam se) il sa prijateljima ([p0stajem asocijalna) .. :(( uzas...