Bok,moj problem je jako cudan,znam i sama. U pitanju je raspolozenje. Nisam imala sjajnu proslost,nimalo lako detinjstvo, dovoljno ljubavi i paznje, mogu rec da sam bila prepustena dosta sebi,a u ranom periodu, tj u periodu pubertera ,i rane adolesc 14-17 godine, bila sam jako promiskutietna, slobodna, naivna itd. Upadala u razna losa drustva, imala vise seks partnera nego sto je normalno, ali to je sad iza mene. Ja sam sad druga osoba. Naime problem je u tom sto stalno imam nekakva depresivna razmisljanja , i uvek mi se ta proslost vraca, i muci me, i ne da da uzivam, toliko da ponekad umislim da sam nesto uradila ranije a znam da nisam, (znam u podsvjesti verovatno) jer inace ne mislim tako. Onda naidje period smirenosti. U periodima tuge , neobjasnjivo sam samokriticna i imam potrebu da sadasnjem, dugogodisnjem momku kazem sve, iako me on moli da mu ne pricam vise, da ne zeli da zna (dosta toga sam mu rekla) ja se stalno preispitujem, i kajem ako sam mu na pocetku veze neke stvari precutala ili ne skroz tacno rekla, ili sad , nebitno, ali specijalno na pocetku. Nikako ne mogu da se opustim i odecam se uzasno , bedno i krivo. Da napomenem, sada imam tek 19 godina, znam da sam jos u adolescenciji ali zaista sam ocajna :(((((