zdravo cure...evo i mene malo da vam se malo izjadam i da mi ako koja ima neki savjet pruzi a ako ne onda neka ovo bude samo moj nacin da malo olaksam dusu...jer zaista ne znam kome bih se pojadala imam ja prijateljice i naravno imam i svoju mamu kojoj bih mogla reci sve ali jednostavno ja nemam hrabrosti a i nisam takvaosoba.. Stvar je u tome da svakim danom sve vise i vise gubim zivce zbog muzevih sestara..naime prije mjesec dana mome muzu umrla je mama..to je bio nas najtuzniji dan..ona je bila divna zena i divna mama a i svekrva..jako pozrtvovana i napacena..ona mi je uvijk bila nekako oslonac i dala mi je uvijek snage da se izborim sa muzevim sestrama tj njenim cerkama..ona kao majka znala je njihovu prirodu i znala je da su one takve pocesto me je znala i odbraniti ali uglavnom je znala reci da sve to pustim i da ucutim a da opet uradim po svom...one me cini mi se nikada nisu ni voljele bog zna ..sve se to vidi...njih je tri i ja sam ih uvijek dijelila ..najstarija mi je bila najbolja jer sam njoj mogla reci sve i pozalit se ponekad..pa onda na drugom mjestu mi je bila najmladja jer je imala najslicnija misljena mojim i bila je najrealnija od sve tri a na trecem mjestu je bila srednja sestra koja je uvijek znala u sali da pod..ebe i nikada joj nisam valjala...vremenom sam shvatila da su njih tri ustvari iste a to se narucito pokazalo posle svekrvine smrti....mi smo zivjeli sa muzevom majkom evo vec koliko smo ja i muz u braku punih 7 godina i brinuli se jedni za druge i disali zajedno bili smo stvarno slozna porodica upadali smo u razne krize vecinom finansijskei naravno nismo se uvijek zalili njima jer nisu morale sve da znaju a i one su bile nerazumne sto se tice nekih stvari i nisu shvatale da nekad nismo imali novaca ni za hljeb jer nisu zivjele takvim zivotom sa svojim muzevima..i nisu shvatale da je to kod nas ponekad bilo..inace skoro svaki dan su bile kod nas jer su se udale jako blizu i to me je naravno izludjivalo a nedelja je bila obavezna ponekad je mojoj svekrvi to islo na zivce jer smo i mi planirali otici nekuda za tu nedelju...nikada im to nije rekla uvijek im je cutala i trpila je i kadkad njihove ispade..dobro i majka im je..ja njih postujem i vise nego sto zasluzuju uvijek im uskocim u pomocc ako im treba nesto ako im treba pricuvati djecu a obavezno obje idu nekud zajedno pa treba pricuvati njihovo troje djece i plus moje dvoje a kada se svi skupe to je opsti haos a i djeci sam dozvolila mnogo toga tako da me niko ne slusa...ali...meni to nista nije ni tesko i uvijek ja to i prihvatim ili bilo sta drugo nego mi najteze pada to njihovo ponasanje..jedan dan stvarno bude super a vec ostalih kao da sam ja kriva za sve...sada i visenego ikad..posle svekrvine smrti one se ponasaju tako kao da smo ja i muz za sve krivi..samo to jos ne kazu..jos uz sve to kod nas (kazem kod nas jer zivim u bih pa ne znam kako je u hrvatskoj) kada neko umre postoje hiljadu obicaja..prvo na sahrani pa potom tri dana pa 7 dana i 40 dana..itd. i sad posto ni ja ni muz se ne razumijemo u te sve obicaje a one zive na selu pa su i upoznate sa takvim necim ..mi pitamo sve starije ljude..a sto mjesta sto i obicaja pa se neke stvari nisu poklapale i to njima jakkoooo zasmetalo sto on tako ide pa pita nekoga starijeg..i ljute se..a da su mu samo rekle one kako treba on bi njih poslusao..nego sto one samo cute sa njim i meni sve pricaju ..mene ruze ako nesto nije po njihovom i ako je on nesto uradio sto im se ne dopada...sve meni govore a pred njim cute..ja opet necu njemu nista da prenosim jer bi on to odmah njima rekao a one bi me napala i optuzile kao hocu da zavadim brata i sestre ..to znam jer sam jednom vec bila optuzena...i tako one na sve imaju primjedbu i sto se tice nase kuce i tih obicaja i moga muza i svega ostallog..a ja samo cutim i trpim ..gubim zivce i stalno se derem na svoju djecu a i muza..u prsima me stalno steze kao neki teret da imam..ja znam sta je ali ne mogu da odreagujem...i to vec dugo vremena traje ali sad posle sahrane to je i izaslo na vidjelo..jdali oni traze nekog krivca za maminu smrt dali hoce nekoga da optuze da bi njima bilo lakse da se mozda istresu ja opet pokusavam da razumijem ..samo svjesna sam da im ja nikada necu biti dobra iako se trudim i iako mozda ne bih ni trebala...sve sam htjela daim se suprostavim jer su me znale i poniziti u nekim situacijama ali kada bih god to uradila kod nas u kuci bi bilo svadje i svekrva bi se ljutila na mene a i one bi rekle da nece vise da dodju kod nas i onda bi to mamu rastuzilo i to nisam htjela..a sad kad hocu da se suprostavim opet ne mogu jer prolaze kroz najtezi period u svojim zivotima i treba ja da se sad svadjam sa njima...muzu se pojadam ali ne mogu sve da mu kazem jer se plasim da se nece posvadjati sa sestrama a to ne zelim..a njemu kada kazem on mi samo kaze zasto to njemu nista ne pricaju i kaze bas te briga za sve ti ces raditi kako ja kazem a one imaju svoju kucu i tamo neka naredjuju...Znam ja da je on sve u pravu i da je sve to tako ali u meni je ogroman nemir kada one dolaze kod nas u kucu jer na sve imaju neku primjedbu i ne smjijes nista reci jer svaku rijec protumace na svoj neki nacin kako njima odgovara i ja ispadnem i glupa i zla i kriva..ja njih ne mrzim daleko od toga ali bih voljela da me se vise okanu i da me puste da zivim svoj zivot...da lijepo dodju na kaficu na rucak i da lijepo pricamo o uobicajenim stvarima bez petljanja u neciji tudji zivot..i da...sada sam s hvatila da su ustvari njih tri potpuno iste jer sena isti nacin ponasaju prema meni da je ono prije bila samo gluma i tek sada posle mamine smrti najjasnije vidim njihovo pravo lice... Izvinite sto vas mucim ovom pricom ali moram nekome reci previse ljutnje i bjesa drzim u sebi i totalno sam slaba na zivcima nekada se osjecam kao da cu da puknem..pa se isplacem prosetam ili odspavam..najvise sam bjesna na sebe jer nemam hrabrosti da im se suprotstavim i kazem sta mi je na dusi i da jednom lupim sakom od sto i da se vise ne ponasaju tako samnom..ja njih postujem i ponasam se lijepo prema njima..nikada ih nisam uvrijedila i uvijek sam tu za sta god..a od njih ja samo ocekujem postovanje ne moraju me voljeti.....eto jos jedanput izvinite na dugoj prici ali eto cure recite mi jel ima ko ovakvih problema i sta da uradim da ne bi dobila slom zivaca ili sta vec od ovolikog tereta koji mi pritiska grudi.. hvala sto citate..i ljubim