Radi se o tome da vec par godina sve zivo zapostavljam zbog posla i to je sad pocelo da me toliko gusi. Radim i jednostavne i slozenije poslove, ali medjuljudski odnosi su mucni i vecinu dana provedem razmisljajuci kako odgovoriti na provokacije, kako otjerati dosadnu kolegicu i sl.i to mi pojede strasno puno energije tim vise sto se jos i forsiraju nekakvi medjuljudski odnosi, a svatko svakoga mrzi. Pokusala sam pronaci novi posao, kvalificirana sam, ali to je uzasno tesko, nikad me nitko nije pozvao na razgovor (imam dobar CV). Ako ovako nastavim, docekat cu starost ljuta i ogorcena, jer me vise nista ne veseli.