Pozdrav!
Sa tom sam zenom prakticki odrasla. Od kad se znamo, bile smo super frendice. Kad se udala i dalje smo se druzile, ne toliko cesto, ali, prijateljstvo je bilo postojano i kad sam se ja udavala, ona je rodila svoje prvo dijete. Obje smo zajedno zatrudnile: ona sa drugim, a ja sa prvim djetetom i premda je njen termin bio 10 dana prije moga, rodile smo zajedno: samo nekoliko sati razlike. To nas je iskustvo jos vise zblizilo i zaista smo bile bliske kao sestre. Njoj sam uvijek mogla ostaviti svoju kcer na cuvanju i ja bi pricuvala njene decke. Kad joj je muz dobio otkaz, MM i ja smo im davali novac od svoje place kako bismo im pomogli i nismo nikada trazili da nam taj novac vrate. Dapace, rekli smo, da ako mi ikada budemo u neprilici, da znamo da bi oni nama isto tako pomogli. I onda se desilo to da je njen muz dobio posao u inozemstvu. Plakale smo i obecavale jedna drugoj da cemo se cuti preko facea/skypea, ali uvijek mi se nekako cinilo da sam ja ta koja bi se njoj javila. Ipak, tu prvu godinu otkako je otisla cule smo se nekako. Poslala mi je poklon za rodjendan, kao i ja njoj, njenoj djeci...
Onda se prestala javljati. Mislila sam, mora da je zauzeta jer znam da je opet ostala trudna, jos sa dvoje djece u stranj zemlji...vjerovala sam da joj je tesko. Onda sam napokon vidjela objavu na faceu da je rodila. Ja sam u medjuvremenu izgubila trudnocu, ali ona mi se nije javila, premda je znala sto se dogodilo. Poslala sam joj poklon za novu bebu i njene decke, nikad mi nije poslala poruku cak da mi se zahvali. Od tad je proslo 4 mjeseca.
Jako se osjecam povrijedjeno. Dugo vremena sam trazila opravdanja za to sto se prestala javljati. Pocinjem se pitati je li mi ikada bila uistinu prijateljica ili sam joj samo bila tu pri ruci. Ne znam kako da se postavim. Da li da joj se ponovo pokusam javiti ili da jednostavno pustim to prijateljstvo tamo kao i spada-u proslost!