molim vas za savjet... ne znam ni kako da zapocnem pricu. jako sam nesretna :( netko bi rekao da imam sve, dolazim iz bogatije obitelji, studiram u drugom gradu, sa obitelji se izvrsno slazem, imam decka... no prakticki nemam prijatelja kojem se mogu obratiti, sa kime se mogu druziti. danas te samo traze kad nesto trebaju.najbolja prijateljica je otisla u inozemstvo, a decko me ne shvaca ozbiljno. on ne zna kako je to kad si usamljen..mlada sam cura, a cini mi se kao da sam 20 godina starija... mozda bi netko rekao nabavi zivot. nalazim ja zanimacije al sta je to kad si na kraju dana sam... ne znam, ovo nije zivot kakvim sam ga zamisljala. nekad sam radila sve i svasta,svaki dan mi je bio ispunjen smijehom i kad se vidim di sam sada dode mi da placem. nezadovoljna sam i onda se jos iskalim na decku i tu si stvaram probleme. nitko me ne pokusava nit razumijeti. ponekad mi dode da sve ostavim. i decka i ovaj faks, no onda razmislim da ga moram obavezno zavrsit jer cu se kad tad morat brinut o svojima i vratit im sve ovo sto su mi pruzili u zivotu i znam da polazu nade u mene. ne znam sto mi je ciniti, kako da izbacim te depresivne misli... ako se netko nasao ikad u slicnoj situaciji, da li moze rec nekakav savjet? :( hvala puno.