Moj problem se tiče moje porodice,sve je počelo unazad pola godine kada mi se brat oženio.Svi zajedno živimo u kući mojih roditelja i od tad bukvalno ja nemam svoga mira i prostora,izbacili su me iz moje sobe u kojoj su sada brat i njegova žena,dok se ja povlačim po dnevnom boravku,nemam mira za učenje i popustila sam na faksu.Bratova žena je takođe studentkinja,a otkad se udala njeno školovanje je preuzeo moj brat,ali pošto on nema stalan posao,već radi nešto povremeno gdje stigne,uskočili su i moji roditelji.Razbjesnilo me nedavno što su njoj kupili novi laptop koji joj je potreban da prati predavanja,a meni zbog tog troška uskratili putovanje na koje sam trebala ići sa kolegama s faksa.Zbog toga sam napala brata,svašta sam mu nagovorila,zašto se uopšte ženio,ako nije u stanu da izdržava i školuje svoju ženu,da sam ja ta koja najviše trpi otkako je ona došla u ovu kuću,da je meni uskraćeno kako bi oni imali i tu smo se posvađali i sada ne pričamo.Pokušala sam popričati i sa roditeljima,tražila sam od njih,ako već mora biti tako kako je,da meni plaćaju neku sobu da tamo boravim sama,na šta su mi oni rekli da pretjerujem i da se sada svi po malo moramo prilagođavati i kako ova situacija nije ništa strašno.Ja sam izludjela.Otišla bih,ali nemam kuda,nemam dečka sa kojim bih mogla živjeti,niti podršku roditelja da se osamostalim,a cijela ova situacija me ubija.I,da,ljubomorna sam i krivo mi je što se sve daje njima,a meni uskraćuje,kao da sam ja niko i ništa u svojoj rođenoj kući.Molim vas savjete kako se prilagoditi ovoj situaciji