Drage moje, imam jedan problem koji bi mogao prerasti u puno veći, pa me zanimaju vaša mišljenja. Naime, imam sestru koja je mlađa 9 godina od mene, sada je 7. razred. Volim je jako i dobre smo si, uvijek se ja nekako spustim na njezinu razinu, pa ju zezam, pričamo, zabavljamo se. sad se počelo događati to da više nema poštovanja prema meni i počela mi se gurati u vezu. evo na primjer, jučer je dečko došao kod nas na doček i pozvao je nju i njezinu prijateljicu da idu s nama na trg na vatromet u ponoć. mi išli, razgovarali, zezali se, uglavnom je dečko sestru zafrkavao, a ona se uvrijedila i rekla mu da je čudak, da ne zna kako ja njega mogu trpiti i još ga onako udarila po ramenu nek prestane. dečko prema njoj nije bio ni nepristojan ni bezobrazan, pa mi ta njezina reakcija nije bila utemeljena. kad sam ju opomenula onda se primirila. inače je najmlađa u obitelji i nekako je svi štede, kako to već ide. ja sam u njezinim godinama imala puno više obaveza po kući, i tako je do danas sve ostalo uglavnom na meni, trenutno sam stalno kod kuće i kuhanje, čišćenje, rublje je uglavnom na meni. sugerirala sam roditeljima da bi bilo dobro da se ona uključi u kućanske poslove da stekne više odgovornosti i radne navike, ali nekako je to samo baš kad mora. dosta je uvredljiva, umišljena, ne smiješ reći jednu krivu riječ ili biti malo realniji odma plače, i uvijek treba biti po njezinom. bojim se da kasnije ne postane još bezobraznija . kaže dečko da se prema meni ponaša kao da sam ja njezino vlasništvo i kad smo zajedno želi pridobiti moju pozornost za sebe, da takvo ponašanje nije normalno već poremećaj i da ćemo kad je zahvati pravi pubertet imati jako puno problema s njom. odlučila sam promijeniti svoje ponašanje i pred njom biti više ozbiljna i s nekakvom distancom. zanima me da li se možda koja od vas susrela s tim problemom, kako se postaviti prema njoj? p.s. molim vas nemojte mi pisati o rasporedu obaveza po kući :)) hvala i svako dobro u novoj godini !