Drage moje evo imam jedan problemčić pa mi samo recite jesam li u pravu i što biste vi napravile na mom mjestu. Naime, moja sestrična došla je kod nas na par dana, inače moja najbolja prijateljica. Dogovorile smo se da idemo van ona, ja i moja starija sestra. U više navrata smo išle skupa van, i ja se uvijek osjećam nekako izolirano, moja sestra puna priče njoj, mene ni ne doživljavaju, ja nešto ubacim, al ni da bi prokomentirale, i ok to sad isto tak traje par dana, al nebitno, nisam ništa govorila.. šutim.. Moja sestra dobije neku poruku od nekog frajera viče njoj, ja tek poslije iz priče skužim. I danas ja prije izlaska legnem u krevet i probudim se njih dvije lijepo piju kavu, smijulje se, i meni onak sjevne kak mi se ne da tamo usiljeno bit s njima i izgubim volju za van. I kažem im kako se meni ne ide neka idu one, slobodno, tak i tak sam sva neka mrzovoljna sam ću im kvarit večer, meni moja sestra kao da...najbolje sad ajde s nama pa da za pola sata idemo kući. I ja se spremam al onak usiljeno, i krenem njima pa dajte vi same tak i tak vi uvijek nešto pričate meni bude dosadno, zato mi se najviše i neide, da idem netko treći išlo bi mi se, al ovak...sam ću vam prigovarat. I tu je krenulo, kak ja nemogu podnijet da se cijeli svijet ne vrti oko mene šta se ne ubacujem, al ubacujem se stvarno, samo što mojoj sestri sam ja oduvijek glupa i nezanimljiva, 5 godina mlađa od nje i nikad me nije doživljavala baš, samo ignoriraju šta kažem I sto puta tak dok idem s njima van samo mi bude dosadno. I sestrična se naljutila jer sam obećala. I sad su njih dvije otišle i putem mene tračale. A ja ostala jadna kod kuće...
Anonimni korisnik
Drage moje evo imam jedan problemčić pa mi samo recite jesam...
Hej, slobodno nam se obrati
Imaš pitanje vezano uz ljubav, bolne mjesečnice, što da dalje napraviš u životu, poslu?