Drage cure,ženice...imam jedan problem...naime,poslala sam molbu za posao osobnog asistenta.Dečko ima 31 godinu i deset godina je u kolicima jer je imao prometnu.Sad mu je država odobrila asistenta.Bila sam na razgovoru kod njega ovaj tjedan i dogovorili smo se da bi drugi tjedan trebala početi raditi.I trebala bi se preseliti kod njega.Jer smo dosta udaljeni,a i tako je najjednostavnije njemu,a u neku ruku i meni da malo promijenim okruženje.Na fesju smo se dodali kao prijatelji i sad se neku večer dopisujemo i pita on mene dal moj dečko neće biti ljubomoran što bi ja bila kod njega.Pa ja kažem da ako ima povjerenje u mene da neće biti ljubomoran.I pita on mene kao što ako bi on bio ljubomoran.Na što ja blijedo gledam tu poruku.Na što mi on još napiše da sam mu simpatična.I pita me kako bi ja zapravo u sve to uklopila svog dečka.Na što sam rekla da ja za nekoga do koga mi je stalo,znači za prijatelje,dečka i obitelj uvijek nađem vremena.Njemu se to kao ne sviđa baš,nije baš direktno rekao ali zaključila sam iz poruka.Dakle,njemu je država odobrila 4 sata dnevno i za to ću ja biti plačena.To što sam ja pristala biti tamo i pomoći možda i više od tih 4 sata,to je moja dobra volja.I sad sam totalno zbunjena i ne znam što da radim.Jer ako ću i biti tamo ne znači da mu morm biti na raspolaganju svih 24 sata.Kako da mu objasnim da imam i ja svoj život i da i ja trebam vremena samo za sebe.I kako da mu na lijep način kažem i objasnim da nas dvoje možemo biti jedino prijatelji i ništa više.I da to nije zato što je on invalid,jer ja stvarno takve osobe ne gledam kao manje vrijedne,nego zato što nekog imam.Unaprijed vam zahvaljujem na odgovorima.