Drage cure! Imam jedan problem i ne znam kome da se obratim pa se obraćam vama.

Naime, živim sa mamom i braćom u malom stanu i svađe su postale neizbježne i nepodnošljive. To nisu više manje svađe nego prerastaju u sve veće i veće.

Majka je sama već godinama, a relativno je mlada. Užasno je tvrdoglava osoba i sve mora biti po njenom, a mi djeca ne smijemo ništa reći. Kad bi smo nešto i rekli, počela bi nam govorit ružne riječi, počela bi se derati...."vi mene ne slušate", "vi samo pričate", "druga djeca su jako dobra, a vi...". Ja stvarno ne znam što joj je. I to tako već godinama.

Moja braća su hladna jer dečki su, šta reći. Njih to što ona kaže previše ne dira. Ja sam sasvim drukčija osoba i mene to sve pogađa. Kad se posvađamo,ja odem u sobu, plačem, naživciram se, sutra me boli glava i tako....mislim da ću do 30. - te poludit.

Ona nigdje ne izlazi, ne radi nigdje, stalno je u kući. Ja studiram u drugom gradu i nema me, ali kad dođem (kao npr. sad preko ljeta), to su svađe užasne.

Iz nekog razloga mislim da me ne podnosi. Ne znam zašto, ali imam takav osjećaj. Može se iskaljivat na meni, sve najgore mi govorit, ali ja njoj ništa ne kažem. iz poštovanja, ili iz straha....ne znam.

Nekad mi brat kaže da trebam pokazati zube pred njom, ali ipak mi je majka pa ne mogu.

Kad sam u drugom gradu, stalno me zove....kao da oće imati kontrolu nada mnom. Ali očito ne shvaća da ja imam već 22 godine, da sam ja odgovorna za sebe.

Ja ne mogu otići iz kuće i maknuti se od nje jer moram završit taj fax, a i nemam gdje otići. Želim da mi obitelj bude sretna, ali vidim da to ne ide.

To je ukratko od mene, ima još toga, ali ne stane sve. Ako imate kakav savjet, molim vas recite jer ja ne znam više šta učiniti :(