Drage moje žene. Moram vas nešto pitati, ili barem se povjeriti o nečemu što ne zna puno ljudi. Znam da ćete mi vi dati dobar savjet. Radi se o tome da već deset godina imam jako nezdrav odnos sa hranom. U ranim teen danima patila sam od manjka samopouzdanja i dobila bulimiju. Nije to bilo tako ozbiljno i uspjela sam ju prevladati, ali od tada ja nemam zdrav odnos sa hranom. Od tada sam u krugu prejedanja, mršavljenja...Udebljam se jako, pa smršavim, pa kad dođem do željene težine, umjesto da budem sretna, ja se počnem prejedati i opet smršavim i tako u krug, oscilacije u težini su mi velike i već me strah da se ne razbolim od toga. No problem nije kako smršaviti, ni kako održati težinu. Problem je što sam ja opsjednuta hranom. Ja kad jedem ne mogu jesti normalno, ja se moram prejesti, i to naravno junk foodom, slatkim...Devedeset posto vremena ja mislim na hranu. Ako mi se nešto jede, a znam da ne trebam, ja postanem anoksiozna, samo na to mislim, raspoloženje mi padne, postanem živčana. Ako pak popustim i najedem se, onda mi bude žao i već planiram kako ću sutra jesti da sve ispravim. Ako sam recimo na kavi i vidim da netko jede sladoled ili kolač ja samo na to mogu misliti, i to satima nakon toga. Ako mi bilo šta krene krivo u danu ja se okrećem jedenju. To je takav osjećaj da ja to ne mogu opisati, dok ne jedem mislim da jedino što me može usrećiti je hrana, kad pojedem žao mi je i krivo i samo želim da to nisam napravila. Kao ovisnik. Ako čujem da je neki rođendan, fešta i sl. ja samo mislim kako ću morati tamo jesti i kako će mi to upropastiti zdravu ishranu, onda kad dođem tamo, onda se prejedem. Kad sam u trgovini samo gledam slatko, čak stavljam u košaricu pa vadim...Luda sam više, nije problem u debljini, sad sam mršava, problem je u tome što ne mogu više ovako. Ne mogu više biti opsjednuta hranom. A sa druge strane, izgled mi je jako važan, šminkam se, oblačim, friziram, svi mi kažu da sam lijepa, ali ja sebi nisam zbog tog glupog odnosa sa hranom. Stalno gledam druge cure, ako sam debela, onda gledam mršavice i divim se kad vidim kako za stolom svi jedu, a ona pije kavu, kad sam mršava i vidim puniju curu onda mislim, blago njoj ona jede što želi. Moja najveća želja je biti mršava i jesti što želim, ali ne mogu...Samo mi molim vas dajte neki savjet kako se s ovim boriti jer već stvarno postaje naporno. Samo da vam dam uvid koliko je loše, kad sam trebala ići na more, moja prva misao nije bila sunce, kupanje i uživanje nego da ne znam kako ću tamo zdravo jesti, kako ću se udebljati, prežderavati i sl. :(