U braku sam 5 godina i sve vreme se napinjem objasniti muzu da ga onim sto govori ne zelim vredjati ni ponizavati ni unistavati iako on to suvise cesto misli.Doslo je do toga da ne samo da vise namam snage za taj brak nego me strasno gusi, gusi da mislim da sam zbog toga u par navrata dozivela napade panike.Propadam psihicki i fizicki.U proslosti je uradio neke vece stvari za mene pa se osecam mu duznom.Nijedan konkretni drugi muskarac mi se ne svidja ali kad pomislim na drugog nekog (da bih svoju dusu opustila grize me savest_zbog same pomisli!)Uz njega me drzi i to sto nema gde da ode ako prekinemo a proveo je sa mnom 5 g.I jos me drzi to sto pokusavamo imati decu a bioloski mi sat otkucava.A pitam se kako i mozemo imati dece pod ovakvom tenzijom-zar ne?(analize reproduktivnih organa su u redu) .Da li nije kasno za posetu strucnjaku?Imam osecaj da sam vec pukla. hvala
Anonimni korisnik
U braku sam 5 godina i sve vreme se napinjem objasniti muzu ...
Hej, slobodno nam se obrati
Imaš pitanje vezano uz ljubav, bolne mjesečnice, što da dalje napraviš u životu, poslu?