Trebam savjet, ili pak mišljenje u vezi jedne situacije u mojoj vezi. S dečkom sam nešto više od godinu dana, živimo u gradovima udaljenima oko 50 km, radimo svatko u svome gradu i živimo svako s svojoj majkom. Sretna sam s njime, volimo se, poštujemo, pažljiv je prema meni, uglavnom osoba s kojom želim dijeliti dobro i zlo do kraja života. Osjećam da je isto i s njegove strane, on je malo zatvoreniji tip, ali svojim gestama pokazuje da mu je stalo i da su mu osjećaji iskreni. Ali uvijek postoji neki ali....on je dijete razvedenih roditelja, ima brata starijeg 9 godina s kojim je jako povezan, brat mu živi u gradu udaljenom 10 km sa svojom obitelji. Mama se nakon razvoda dosta mučila da im osigura školovanje, odgojila ga je jako dobro, međutim čini mi se da je on malo previše vezan za nju. Svaki vikedn provodim kod njega, dobro se slažem s njegovom mamom (baš kao i on s mojom), isto tako i njegovim bratom i cijelom obitelji. Budući nemamo nekih obaveza, nastojali smo si organizirati vikende za izlaske, izlete i sl., ali pri tom on nije zanemario potrebe kućanstva, budući mu je mama boležljiva i malo teže se kreće. Kad sam ja tamo ona kuha, ali ja uskočim s pranjem suđa, počistim tu i tamo nešto iako moj dečko obavlja puno kućanskih poslova. Prije nekih mjesec dana ona je prigovorila dečku da smo on i ja mali prekomodni i da bi se trebali malo osamostaliti (djelomično se slažem s njom, ali tek sam sada dobila stalan i sigurniji posao, on radi za stalno, a trebali bi naći načina kako to izvesti obzirom na udaljenost). Od tada je on malo promijenio sadržaje naših vikenda, svaki vikend nešto radi oko kuće, prilagođava se bratu i njegovim obvezama (brat također dođe i pomogne), radili su 2 vikenda neki zidić oko kuće i ja sam pomagala u posluživanju, spremanju marendi što mi nije bilo teško jer ne mogu očekivati da to radi njegova mama i da hoda gore-dolje po stepenicama, a ja sam tamo. On ne traži od mene da pomažem u kući, ali kada se ponudim prihvati, iako nekada odem u šetnju, na kavu s frendicama, na neku tekmu dok sam kod njega i dok on radi i to mu ne smeta. Međutim, kada ga ja pitam za neki plan za vikend uvijek mi odgovara da se malo strpim, da mora sve obaviti doma, što pokušavam shvatiti ali mi ipak zasmeta. Sinoć sam mu predložila da za Uskrs budemo malo kod njega, pa odemo malo k meni (tako da budem sa svačijom mamom pomalo, budući su one same, a ipak su blagdani i tako smo napravili i za Božić) i očekivala sam da se on ja dogovorimo kada i kako. On mi je odgovorio da će vidjeti s mamom akve ima planove oko eventualnog ručka (to bi, naravno, uključilo i mene) i to me zasmetalo jer sam mislila da planove radimo on i ja, vodeći računa i o našim obiteljima. Ja sam zašutila, on je vidio da nešto nije u redu, ali mu nisam htjela ništa govoriti da ga ne bi povrijedila, tj. da ne bi krivo shvatio da imam nešto protiv njegove obiteli. Zaista nemam, i meni su oni super, slažemo se odlično, prihvaćena sam, samo me smeta da on razmišlja na način dok je pod njenim krovom mora se prilagoditi situaciji. Istina je da se snjegovom mamom ne slažem po svim pitanjima, ali to smatram normalnim, jer se ne slažem u svemu ni smjom, shvaćam to kao sukob generacija i vidim da mi ona ne uzima ništa za zlo i sve u svemu dobro funkcioniramo. Ja sam isto pod maminim krovom, ali imam svoj život,planove i ona se prilagođava tome. Ne znam da li sam to previše uzela srcu, da li da mu pokušam nekako objasniti a da me krivo ne shvati. Želim da imamo naše zajedničke planove i da su oni prioriet, a ne da ih mijenja zato što mu je brat ili mama imao drugačije planove (stvar je u tome da bi oni shvatili kada bi im rekao da mi imamo neki drugi plan i prilagodili se, samo je on tip koji smatra da su oni stariji i da mora poštivati njihove planove). Iako, kada sam kod njega, on mene uključuje u sve, ne sojećam se izolirano od njega i obitelji. Molim vas vaše mišljenje i kako da se postavi,. Hvala svima!!!