pozdrav, žene! ja sam 20-godisnjakinja koja nikad nije bila u vezi. a najgore je sto mislim da je to moj problem. naime, bilo je tu dosta ponuda, ali ja sam sve odbijala jer me nekako nije zanimalo. doduse, medu njima je bilo deckiju koji su mi isprva bili prilicno zgodni, ali bas svaki put kad vidim da je interes obostran, meni to postane dosadno i ne zelim nista s tom osobom. ne znam u cemu je fora. s druge strane, zavrsila sam gimnaziju i sad studiram, pa oduvijek govorim kako nemam vremena za decka, da cu ga nac kad zavrsim fakultet, jer se s gimnazijom ne mogu bas zaposlit. zivim u uvjerenju da je danas malo dobrih decki i da im je svima na pameti samo seks. a meni to ne pada na pamet jer imam prioritete, pa idem onom logikom - zasto uopce zapocet vezu kad ce decko htjet seks, a ja ga necu htjet, samo cu mucit njega i sebe s odbijanjem, pa mi je onda jednostavnije da ga uopce ni nemam. a opet, svi zivi me ispituju jel imam decka, ko da je to najvaznija stvar na svijetu -.- jel itko bio u ovakvoj situaciji? i naravno svaki savjet i misljenje su dobrodosli :)