Pozdrav drage moje.
Već sam se nekoliko puta ovdje obratila vama za pomoć sa savjetima i pomogle ste..i sad ću opet..Iako smatram da nije problem već da me onako malo smeta samo..oprostite što je dugo..
Radi se o mojoj budućoj svekrvi..
Pa da opišem što me to toliko „smeta“ kod nje.Navest ću samo par primjera i situacija.Odmah da napomenem da smo ok,nit svađe nit išta..Nazove me pa pričamo i tako..Sasvim solidan odnos..Ali recimo..imam osjećaj da ne „drže“ previše do mene...Tata mu je onako ko i svako muško..al mama..mislila sam da ću moći s njom se zbližiti malo više jer ju zbilja poštujem,žena je toliko pametna,ima jako dobar i odgovoran posao,radi s ljudima..ono..neko i nešta je...i previše je poštujem.
Prije prvog mog susreta s njima dečko ih je upozorio da me ne ispituju previše i ne gnjave..jer sam inače povučena i sramežljiva i treba dosta vremena da se otvorim prema nekome..Očekivala sam da će taj prvi susret biti ono..da će „trčati“ oko mene (kao što sam imala prilika za vidjeti kod drugih),ugađati mi i to..ali ne..nije se potrudila ni kolač napraviti (al bila je na godišnjem imala je vremena)..i tako svaki put kad sam išla.za ručak bude roštilj maltene svaki put...to je ono ko da im se ne da razmišljati o meni niti o tome što će i kako me ugostiti već svaki put samo to..kao da je eto radi reda samo.Isto kad smo jednom bili u svatovima ona oko svih (cure od bratića njegovij,pa sestrične) trči,grli,priča a mene i svog sina ne doživljava..Uvijek sam nekako isključena..Možda zbog tog što je rekao kakva sam pa da ne „navaljuju“ na mene..ali isto je i kad smo samo nas 4 sami..(on je sin jedinac)...ne trude se da mi bude ugodno,da napravi nešto što ja volim,voljela bi da barem jednom vidim da se nešto radi mene potrudila..i kad pravi jesti uvijek samo što sin njen voli,i kad napraavi pita mene jel volim tako ili da drukčije napravi..kažem da volim jel ne mogu onda reć da ne valja kaad je napravila..i sad zadnji put kad sam bila..prije mene su bili njegov bratić i žena mu..i naravno da je bilo za njih kolača jer su javili da će doći i napravila je.i kao sve su pojeli..i kasnije je došla neka njihova obiteljska prijateljica i započele priču oko kolača da bi na kraju ispalo kako sam shvatila da ima još tih kolača..Dok moji se zbilja trude da mu ugode,da mu ne bude neugodno,nelagodno,i normlano da kad ti gost dolazi da ćeš napraviti što on voli jesti ..al tako kod njih nije situacija..al samo kad sam ja u pitanju..Rekla sam dečku za taj prvi naš susret (kad je bilo upoznavanje)..da mi je zamsetalo malo što me nisu lijepo dočekali,jer očekivala sam i kolače i to..i rekao je da se i sam iznenadio i da im je to rekao kad sam otišla i rekao kako su moji njega ugostili da tako nikad niko nije..
Imam osjećaj da do svih drže samo do mene ne..a nekako smatram da bi ja trebala biti bitnija i važnija (pošto sam cura od njihovog sina jedinca a uskoro i zaručnica jer planiramo zaruke) nego žene od njegovih bratića,kumova..
Imam osjećaj da se neću uklopiti među njih,jer što se njih tiče uvijek sam zadnja na listi..kad je neko slavlje uvijek se mene zadnju pita hoću nešto popiti,pojesti (dečko to sve odradi ali što se tiče njih kad oni idu ispitivati goste tj mama njegova..onda sam zadnja kod nje)..i to me malo smeta
njemu nisam ništa od ovoga spominjala jer su i prema njemu čudni...i ne bi da se ide svađati s njima..Osjećam se nekako ne vrijednom i ne doživljavanom od njihove strane..A u mog dečka se miješaju,stalno nešto mu brane i prigovaraju a sve što on radi radi u vezi mene ili zbog mene..tako su prigovarali kako je stalno na laptopu a on stalno sa mnom priča jer drukčije ne možemo kad nismo u istom gradu..pa sam neko vrijeme mislila da mene vole,da im nije drago što je sa mnom..al kad je rekao za zaruke složili su se i kao njoj bi bilo drago..opet kažem..sve je ok s nama al .ovakve stvari me „bodu“ u oko...e sad..Što mislite jel malo prejerujem?..