poštova! Imam 26 godina i prije 4mjeseca sam prekinula vezu od 8 godina. Inicijativa je bila moja ali on se složio jer je bilo previše svađa. Kao jedan od problema je bio to šta se nismo makli sa mrtve tocke 8 godina. 8 godina je prolazilo tako da bi se nalazili bili popodne skupa i on ide svojoj kuci ja svojo i tako 8 god. Tijekom svih tih godina bilo je i planova oženit se obitelj ali je sve ostajao na rijecima. Ja sam nezaposlena a on je govorio da nemože sam ništa, iako sam ja mislila suprotno i vjerovala da ce se ipak nešto desit u našu korist, dok sam kod njega stvarala presing i opterecenje što je i dovelo do krajnjeg prekida. Iako sam ja ovaj prekid od 4 mjeseca nadala se da ce on skužit da se treba više potrudit kako on tako i ja i da ce nam dobro doc da vidimo ima li smisli. U svih tih 4 mjeseca on je mene zvao nudio mi prijateljstvo, šta sam ja odbijala ali nakraju i popustila i rekla si znam ga 8 god zašto ne iako ne vjerujem ja u prijateljstva nakon prekida, nakon toga mi je nudio pomoc vezano za posao našto sam ja naravno prihvatila i u sebi se nadala možda ipak je skužio i nadala se nekom ponovnom pocetku sa nekom stepenicom više iako mu nisam ništa govorila, svoje velike osjecaje prema njemu. Nadala sam da ce m nazvat i rec da krecemo ponovno usprkos svemu.desilo se suprotno nije se javljao u opce neko vrijeme i ja sam nakon toga digla slušalicu i otvorila mu se ali dobila sam najgori moguci odgovor. Rekao je da se sprovađa da ima i neke druge žene u điru i da mu je dobro ovako bez neke obaveze. Usprkos šta sam mu rekla da ga još volim, da mi je u srcu on odbija bilo kakve ponovne pocetke sa recenicom da nije spreman. Nije mi jasno 20 dana prije mi je nudio prijateljstvo, posao i davo mi neku nadu i 20 dana kasnije više niceg nema. Iako su njegove rijeci da nece ni jedna zamijenit mene, cak mi je posalo poruku u kojoj on kao zna da cemo se mi oženit jednog dana i imat dijecu. Sve mi je tako zbrckano i više ništa ne razumijem. Dali je vrijeme i kako da se maknem od svega toga iako u dubini srca ne želim, dok razum mi govori sasvim nešto drugo. sa druge strane mi je teško jer se odjecam samom bezvoljnom i ne vidim neki smisao ni volju pokrenut se. Neznam dali da prihvatim taj posao koji mi nudi, jer bi bili zajedno u istoj firmi. hellp kako da se izvuxcem iz ove agonije ...... hvala