Moj odabranik i ja smo u julu zakazali vjencanje na moru. Medjutim nas se odnos promijenio nekako ima i pola godine. Ni sama ne znam zasto. Znam samo da nekako kad smo skupa nema bliskosti, odnose nismo imali oko mjesec mada zbog objektivnih razloga nismo imali ni prilike neke, ali prije mi mi bar pisao da me se zazelio. Sada kao da sve, pa i to vjencanje, obavlja zbog neke navike i odgovornosti. Inace, dosta me zove, cesto se javlja, dodje kod mene kad mu obaveze dozovljavaju. A on me kod sebe slabo zove mada zna da kod njega imamo vise slobode nas dvoje. Znam da je pod stresom zbog povecanih odgovornosti na poslu, mozda ga i brine hocemol se mi snaci u zajednickom zivotu, ali vidi da npr. za svoj trening buduci da trenira rukomet profesionalno nikad nije umoran niti je onako nesto neraspolozen generalno. Uhvatila sam ga par puta u sitnim laziima. Onda druzi se s jednim frendom kojeg ja bas i ne volim jer je zenskaros. Kada pricam s deckom, kaze da tripujem, da je umoran, da sam ja jedina, inace ne bi me zenio... Ali zasto se onda osjecam ovako ja, koga briga kad nikakvih dokaza nemam. Mozda je i to moj strah, paranoja prije nego intuicija ili sto vec. Inace oboje imamo po 32 godine i godinama smo skupa. Znaci dobro ga u dusu poznajem i onako je sarmantan i laf je. Dosta je dobio i na samopouzdanju, jer je postao sef katedre u svojoj firmi zbog cega je u posljednjih godinu dana u glavnom gradu, a ja sam tu za sada vezana svojim poslom trenutnim. Ja zelim brak gdje cu mu ja biti ne samo kuharica, domacica, nego i ljubavnica i prijateljica. Sta da radim, jer umjesto da se radujem vjencanju buduci da jako volim svog decka ja sam ovakva iz nekog razloga nepoznatog?!