Lijep pozdrav svima! Čitam vas već dugo, ponekad i sama dajem savjete, a sad je potreban meni. Stvarno više ne znam kako si olakšati. Stvar je u tome da sam solo, već dugo vremena, nikako da upoznam nekog dragog dečka i nekog tko je normalan, kojem nije samo do jedne stvari, koji će me cijeniti, koji će izvršiti obećanje. Imam posao, imam super prijateljice, stalno izlazim, idem u kino, kazalište, na kulturna događanja.. Socijalni život mi nimalo ne pati.. da stvar bude još gora ili bolja, stalno upoznajem nove ljude, nove dečke.. ali to sve nekako ispadne jadno.. ili se ne jave idući dan, ili su nezreli, ili bi samo seks. Možda ispada da sam umišljena ili da tražim nešto nemoguće. Ali kad nekog upoznaš i kliknete ili barem misliš da ste kliknuli, očekuješ i da se javi, posebno ako to i sam kaže. Nekako imam osjećaj da mi vrijeme prolazi, a da nemam ništa konkretno. Umorna sam. Kažu da ljubav dođe kad se najmanje nadaš.. a ni ne nadam se više. Frendice su skoro sve u nekim vezama ili barem imaju nekoga s kim to vodi nečemu. Jedino ja nikako na zelenu granu. Imate li savjet kako si pomoći? Nekad ima dana kad samo na to mislim. Mislim da moj život ne bi bio ispunjen i sretan da ne nađem partnera i ne osnujem obitelj, a nekako mi se čini da mi nije suđeno. Znam čak i onu da kakve emocije šalješ gore, da ti se takve i vraćaju, i zaista ima nešto u tome.. ali, jednostavno, nesretna sam i ne znam kako da se otrgnem od tih misli. Hvala svima unaprijed!