Ja treba da se udam za svog dečka. Međutim, on stalno prolongira to sve. Pa dok nađemo stan, našli smo, pa dok opremimo ovo, ono... Počinjem sumnjam da se nešto (ili neko!) krije iza tog. Čak da ima neka kojoj se nada... Ma svašta mi opravdano pada na pamet. I njegovi frendovi me čak zezaju. Osjećam se tako glupo, kao da je samo meni stalo. Ja sam zaista na izmaku snaga i ne mogu dalje ovak. Ali opet ne radi se toliko o vjenčanju koliko o tim mogućim skrivenim motivima. Volim ga i stalo mi je. Šta mislte, kako ću dalje?