Imam 25g,moj dečko ima 28.U vezi smo 4g i stvarno mi je predivno s njime..slažemo se imamo slična razmišljanja...nekad imam osjećaj kao da mi čita misli.Živimo skupa.Seksualni zivot nam je dobar..Jedini problem je taj kad god bi započeli bilo kakvu pricu o djeci...on ih još ne želi...kaže mi da ima vemena još 10-tak godina...da smo još mladi...Kad se i sretnemo s prijateljima koji imaju djecu...on tako bježi od njih...kao da ih se boji... Njegova sestra( 32g) je prvi put trudnica ...i bio je baš veseo zbog nje... A kad sam mu ja rekla kasnije...kad smo bili sami,da na neki način zavidim njegovoj sestri sta će imat bebu...on je rekao da nisam normalna...da je je to u valjda našoj ženskoj psihi i porijeklu da želimo djecu... Jako se glupo osjećam....neznam dal je problem u meni....dal stvarno još ima vremena... A opet s druge strane,žalosti me pomisao da nikad neću imat bebu... Ne forsiram ja da to bude sad i odmah....al bila bih mirnija...da znam da i on to želi...i da ne smatra djecu opterećenjem... I na kraju....teško da se ikad može desit slučajna trudnoća...kad gotovo cijeli odnos mi koristimo kondome...(nekad samo nakratko bez)