Drage savjetnice ?..Čitanje vaših savjeta me potaknulo da i ja ispricam svoju pricu i zamolim za jedno objektivno misljenje. Bila sam u 5-godisnjoj vezi,u kojoj nije bilo sve savrseno,ali smo se jako voljeli. Trudio se dat mi svaki dan do znanja koliko me voli i koliko mu je stalo do mene. Govorio mi je da zeli bit zauvijek samnom i da sam ljubav njegovog zivota. Ja sam u pocetku bila malo suzdrzana, i moglo bi se reci da sam ga shvacala zdravo za gotovo. Kako sam bila u ranim dvadesetima bili su mi na pameti samo izlasci i cesto sam ga zanemarivala radi druzenja s frendicama.Krenula sam na faks,no kako smo bili samo sat vremena voznje udaljeni dolazila bi doma svaki vikend,a i on bi dolazio kod mene. A onda je on isao na brod,bili bi odvojeni i po 6 mjeseci. Ali ni to nas nije razdvojilo.Ja sam imala povjerenja u njega,a i nije mi nikad ni na pamet palo da ga prevarim. No svejedno njemu bi smetalo da ja izlazim i uvijek bi se posvadjali ako bi ja isla van. Onda sam pocela izlaziti samo s nijm i njegovim drustvom. Predlozio mi je i da idemo zivjet skupa,ali ja se jos tada nisam osjecala spremnom,mislila sam tek su mi 22,ima vremena.A mozda i nisam bila spremna bit sama dok njega nema pola godine. I onda je on ostao bez posla,i bio godinu i pol dana doma. I odonda se poceo drukcije prema meni ponasat. Cesto bi se svadjali,i uvijek mi bi nabijao na nos da je sad radi mene doma. Svadjao bi se s mamom,i onda bi mene radi svega okrivio. Ja sam se trudila na sve nacine razumjet,predlozila mu da idemo sad skupa zivjet,ali on vise nije htio. Kaze da sam imala priliku i nisam je iskoristila. Uz to stalno bi mi isticao mane,govorio da nikakve koristi od mene. Trpila sam njegove nervozne ispade,uvrede,da bi on jednog dana rekao da vise ne moze i da to nema smisla. Da me voli ali da to nije dovoljno. Nakon svega se ja osjecam jadno,da nisam dala sve od sebe,da sam ja kriva. Jako mi je stalo do njega i uzasno mi fali. Pokusala sam razgovarat s njim da nadjemo neko rjesenje,ali on je pretvrdoglav. Onda sam mu se prestala javljat,i zatim se poceo on meni opet javljat, dao mi je trunku nade,da bi mi drugi dan opet dao do znanja da se ne nadam nicemu. On se ponasa kao da mu je dobro ovako,da niti ne razmislja o nama, a meni bude tesko i depri sam.Mislila sam da je mozda u nekoj fazi kad ni sam nezna sta zeli,no vise neznam sta da mislim. Neznam da li mu je stalo ili je nesto drugo posrijedi. Ako ne zeli nista vise samnom zasto mi se poceo opet javljat. Da li se uopce ima smisla trudit i cut se s njim,ili me samo zavlaci i neda mi da krenem dalje?