drage moje ovako meni je 31 godina imala sam 3 ozbiljne veze u životu momka s kojim sam bila oko 4 godine,prevario me i ja ga ostavila a prije toga smo se trebali vjenčati ali naravno sve je palo u vodu a i on je odugovlačio sa vjenčanjem itd,na kraju mu je neka poznanica ostala trudna a on je mene zvao da se udam za njega itd,naravno nisam pristala,nakon toga moj bivši muž...hodali oko godinu dana ja ostanem trudna on me oženi iako je insistirao na abortus na koji nisam pristala iako ga nisam silila da me oženi ipak se uzmemo...uzmemo se i bum rastava nakon 2 godine braka nakon njega treća veza oko 4 godine-ostavi me bezveze naravno ja mislim da smo se trebali uzeti ili raskinuti nakon toliko godina eto desio se raskid...ukratko nisam ljepotica-a nisam ni ružna,nisam prepametna-a nisam ni glupa,završila sam školu,kulturna sam i smatram se normalnom osobom,nikome zlo ne mislim kome mogu pomoći u životu pomognem u vezi sam takva ne bježim od obaveze niti namećem nešto posebno svoje,nisam nikada živjela raskalašenim životom...trenutno sam sama,mrzim muški rod,zgadili su mi se skroz...pitam se da li je u meni problem???zašto nisam našla nekoga da me voli pošteno i iskreno da želi sa mnom podijeliti život...znam da ne postoji pravilo za ljubav ne znam da li bi trebala posjetiti psihologa,toliko ljubavi u meni ima,kad vidim par na cesti uzdišem svojom samoćom i pitam se da li je do mene,sad više nikome ne vjerujem,ne vjerujem da ljudi vole mislim da glume da su svi isti....imate li vi neko iskustvo slično,kako se ponašate prema svojim muževima,momcima????