drage moje. lijepo vas sve pozdravljam i molim za dobar savjet. S dečkom sam već 2 godine u vezi i prva godina sam faksa. Moj problem(problemčić) je taj da od kad sam počela ić na faks moj dečko i ja nikako ne možemo normalno pričati o faksu,učenju i svega oko faksa, jer kad god pođemo razgovarati ja osjećam kao da je on razočaran u mene i kao da je puno više očekivao od mene što se tiče faksa i učenja, kako jako malo učin da bi trebala još,kako meni to slabo ide, pa da on vidi da se to meni ne da i onda meni to pođe smetati i poslije toga on svaki put govori da mi više neće ništa govoriti da samo ispada budala što mi išta govori bla,bla,bla.... Ne smeta meni to što on meni napominje da učim što više itd. nego to što mi izgleda da je on očekiva puno od mene na faksu i da se njegova očekivanja nisu ispunila jer ja sam imala par kolokvija koja nisam položila, i sad čekam ispite krajem 2 mj i u 3 mj imam par ispita, i stalno sam u nekom strahu šta ako ja ispit ne položim kako će on reagirat i dali će se još više razočarat u moju želju za faksom, i dali će i tada kad ne položim ispite reći kako samo sebe lažem i obećajem kako ću više učit da bi položila i truditi se.... neznam jeli ja griješim u razgovoru o svemu ovome ili on, kad razg s mamom o faksu ona mi kaže da se ne brinem toliko oko faksa i da će se sve položiti polako ako nemogu sve u roku onda ću izaći na drugi rok i nema nikakvi problema, samo da ne odustajem, a razgovor s njim nije ni malo takav on možda od mene očekuje da ja svaki kolokvij polažem da sve u roku riješim, da budem najbolji student ili neznam više što, ali stalno o tome razmišljam i neznam kako da nađem zajednički jezik što se tiče razgovora o tome... a inače u svemu se potpuno slažemo o svemu drugom normalno razgovaramo i nema ovakvi stvari ali sad me ovo izluđuje,doslovno...