drage moje.. imam ajmo reci jednu situaciju i sad sve vise i vise razmislajm o svemu i stalno se pitam jesam li normalna ili šta...imala sam jednu glupu vezu, koja me uzasno iscrpila...jos dok je trajalo znala sam rec frendicama da bi mi nekad billo bolje da me izmlati nego sto mi sve ovo radi..a preslaba da sam to tad prekinula..ugl, hvala Bogu nije bilo nikakvih fizickih obracuna niti ista slicno, osim sto sam ja psihicki pukla..zapostavila fax ( napokon sasm i to sad uspjela nekak izgurat), emocinalno sam pukla...ja ne znam..nikako da se opustim..i kad izadem van ne mogu se opustit...upoznam nekog frejera, nesto s njim mutim, al se jako brzo ohladim i postanem hladna...kao da ne dopustam da mi itko pride..a tako bi voljela da nekog pustim k sebi..da napokon i ja malo uzivam... neke od vas ce rec da jos nisam prebolila onog, mozda..ali iskreno sumnjam..on je dio mog zivota, ne mogu ga izbrisat i tu je, nikad necu prebolit ono sto mi se dogodilo, al mislim da sam spremna za neki novi pocetak... jako sam zbunjena i sve vise i vise postajem ocajna kad vidim neki par vani...cak mozda ni ocajna nego nekako bijesna u smislu kao...mozda on i to njoj radi i svasta mi se vrti tad po glavi...poludit cu ... danas sam isla kao na neki dejt s tipom..kad bi opisivala idealnog tipa opisala bi njega..al ja se ponasam ko kreten i samo sam trazila mane.. molim vas recite mi neki savjet, sta radit? kako prebrodit ovu "krizu" ? hvala unaprijed