drage moje, gledajuci brakove prijateljica, mojih roditelja, jedino sto vidim je problem, ne vidim ni u jednom braku gotovo nista pozitivno, i onda se pitam da li je to stvarno tako? sluzi li brak samo za radjanje djece i ubijanje usamljenosti? bojim se probuditi jedno jutro kraj pogresnog muskarca, kakva su vasa iskustva...kako je krenulo mogla bih pobjeci od braka, a to mi ne treba....