Drage moje cure!!Evo ovako...sa deckom sam 2,5 godine s tim da se poznajemo puno duze!Nasa veza pocela je nakon dugog navlacenja od cak godinu dana,kad ja nisam htjela biti s njim ili on sa mnom(sve to naizmjence:D)!Na kraju smo prohodali,iako su mi svi govorili da ne budem s njim jer sam ja dotad bila vec ludo zaljubljena,a on je u to ulazio ne bas zaljubljen!Na kraju smo zavrsili skupa,i prekrasno nam je skupa,imamo iste ciljeve,poprilicno smo slicni a opet dovoljno razliciti da se lijepo slazemo!I stvarno ga obozavam,nijedan dan mi ne moze proci bez njega,niti ja mogu zamisliti zivot bez njega!E sad problem...problem je u tome sto mi u zadnje vrijeme sve vise ljudi govori da cu jednom zazaliti sto sam tako mlada usla u ozbiljnu vezu(on je meni prva ljubav,prije sam imala par deckiju alo nista ozbiljno),i da cu ga kad tad prevariti!Ja iskreno mislim da necu jer imam osjecaj da je on covjek mog zivota!Sad me zanima sto vi mislite da li je moguce tako rano naci onog pravoga(prohodali smo kad sam ja imala 17) ili ne?Da li cu jednog dana zaliti zbog "propustene mladosti"?