Drage moje
u vezi sam s dečkom skoro 2 i pol god
to je bila ljubav pa mogla bi reći s moje strane na prvi pogled..a msm da je i s njegove..jer od prvog trena otkad smo uočili jedno drugo nešto se dogodilo među nama...upoznali se na faksu pa je to krenilo sve ubrzano nakon našeg prvog „susreta“.zbilja smo se našli,na svim mogućim razinama i povezali..stvarno nas veže velika jaka i iskrena ljubav...počeli smo pričati o zarukama,on je u potrazi za savršenim prstenom ? toliko sam uzbuđena i presretna što sam našla savršenog dečka i što me želi oženiti,što želi život provesti sa mnom...ali isto toliko koliko sam uzbuđena i sretna isto tako me i malo strah ehe...velika je to stvar...nije danas baš dobra situacija s brakovima...jako ih se puno rastaje i vara..mi nismo jedni od takvih ljudi da bi se varali...al me nekako svejedno strah hoće uspjeti naš brak...on je msm uzbuđeniji od mene..jedva čeka brak,da smo zajedno stalno,da imamo našu obitelj..jedva čeka da dobije dijete pa da se on ustaje po noći da hrani,presvlači i sve hehe...kad mi priča takve stvare sva se raznježim i što je najbolje iskreno to sve govori..i nije staromodan,kuha,peče kolače,pere,sprema,čisti..zbilja sve radi..rekla bi da je san snova
kako ste vi (ako ste imali taj strah) preživjele taj strah?kad pričamo o tome govori mi stalno da ću biti savršena žena i savršena majka kao što sam sad savršena djevojka,i da neću biti sama,da će on biti uz mene i sve mi pomagati..jeste možda vi mislile da nećete biti dobra žena?dobra majka? Kako ste se nosile sa tim „novim“ stvarima?