Drage cure, nadam se da me nećete krivo shvatiti i misliti da sam sponzoruša ili nešto slično ali meni se jednostavno čini da je moj dečko škrt. Ovako, danas je točno godina i pol da smo skupa, volimo se i inače smo sretni zajedno, on me poštuje i stvarno mi pokazuje koliko me voli ali čini mi se da nema dovoljno razumijevanja ili stvarno ne može razumjeti kako se ja nekad osjećam zbog njega. Zajedno studiramo i imamo zajedničke prijatelje s faksa, međutim ja nikad nisam s njima bila van jer nemam novca za izlaske.I ne mogu uštediti na nečem drugom jer jedva preživljavam. Ja sam se navikla na takav život, kad nemam novca za van ja ne idem. Dečko zna da je mojima financ. situacija teška ali čini mi se da ne razumije što to zapravo znači. Njegovi nisu neki bogataši, ali mogu si priuštiti puno više od osnovnih stvari tako da za moj pojam imaju i više nego dovoljno. Problem je u tome što ja ne idem na kave, nemam za izlaske, ne kupujem ništa osim najosnovnijeg, a on je navikao ići na kave i svaki put kad završimo s faksom ja bi najradije otišla doma jer svi odu na kavu a on me uvijek nagovara da idem i ja i naravno on plati jer zna da ja ne mogu, ali meni to užasno smeta jer troši na mene i na stvari koje ja uopće ne želim, tj.da mogu plaćati sama voljela bih i ja ići na te kave, a ovako mi smetaju. Vjerujte da bih ja više od ičega voljela da mogu i ja njega nekad počastiti, kupiti nam čokoladu ali to mogu samo rijetko. Problem je što on zna kako mi je i plati on meni i kavu i sve ali meni se više čini da je to onako zbog drugih. Kad ja želim platiti svoje on mi ne da jer ne želi ispasti škrt pred drugima, ali pred menom može bez problema. Zna se dogoditi da smo skupa u pekari i ja najčešće platim svoje, on svoje, a nekad inzistira da plati on i ja mu dam te 2 kn ili 5, stavim mu u jaknu, on kaže da nisam normalna ali ih isto odmah zadrži. Čudno mi je to, pa sa svojim prijateljicama nikad to ne radim i ne gledamo u kunu koja je nešto platila. Nije problem u tome što ih je zadržao nego recimo dan prije pričamo o tome kako ja nemam ništa i što ja znam, a kad on ovo napravi nekako imam osjećaj kao da njega to nije briga. U zadnje vrijeme ovi s faksa me nagovaraju da skupa idemo van i ja sam htjela ići ali nisam mogla i sad su uletili neki novci tako da ću valjda ići ali ne da mi se uopće biti s dečkom jer njega skoro nije bilo briga oću ja ići, kao da mu je bolje kad su samo oni jer su tako navikli i koga briga za mene. Zna da nisam bila vani 6 mjeseci jer uvijek zbog nečega ne mogu i ovom izlasku sam se veselila ali njega kao da nije briga. Ne znam, da sam ja na njegovom mjestu pitala bih ga jel mu treba posuditi novaca ako mu se baš ide, ja ne pijem nikad i ne trošim na to, jedino bi 20, 30 kn potrošila na ulaz i čisto da imam nešto kod sebe. Eto, da nadodam, rođendan mi je bio u 1.mjesecu i nisam dobila poklon i to mi ne smeta, ali stalno je pitao što ja želim, pa da će me iznenaditi i evo, očito ni ne planira a ja sam njemu kupila parfem za koji sam jedva skupila. Ne znam više što da mislim, znam da on plaća i za mene i nije kao škrt ali on troši samo na ono što i njemu odgovara (kave, čokolade), a kad sam ja tužna jer nemam on to ne može shvatiti i nekako samo prijeđe preko toga. Ne znam više, imate li neki savjet kako da to promijenim jer mi stvarno smeta, ja sam takva da ne bih mogla podnijeti da je tako osobi koju volim, bila bi uz njega uvijek a on mi se čini nekako hladan i kao da zatvara oči pred mojim problemima, a ja tako više ne mogu ?