Decko i ja smo u tridesetim i godinama u vezi i zaruceni smo. Ovih dana intenzivno smo pricali i planirali vjencanje, da bi on se naglo promijenio i mene napao kako nemam razumijevanja da on to sad ne moze?! A i dok je planirao nije nista bolje stanje sto se materijalne i finansijske situacije tice bilo bolje. Ali je bio svatio da ovako veza koja je svakako na daljinu vise ne funkcionira. Imam osjecaj da ja nisam se prilagodila opet, da bi me i ostavio. Ja sam dakle bila sebicna sto ga godinama cekam i sto mu nista trazila nisam samo ljubav, a on nije sebican sto odgadja to, ide na faks, radi, ide na sport, na pice s frendovima... Do su se moje frendice sve poudavale ili zive s deckima i ja nemam nikakav zivot. I sada je tako da se dobro slazemo, da me ne bi optuzio i da nisam za njega takva, ali da ja isplacem svaki dan par tura, jer sam kroz sve ovo postala jako depresivna. Jednostavno nezadovoljna sam i pitam se dal on mene uopste voli il su to sve samo izgovori. Jer njemu je dobro i ovako ima sve. Ja znam da nemam nista od tog da ga natjeram na nesto, ali ako dosad nije svatio da sam ja ta nece nikada. A normalno da zelim porodicu, bojim se da ce me ostaviti kroz par godina s obzirom koliko je pouzdan. Volim ga do srzi, patiti cu i ako ostanem bez njega, ali kako da znam sta mu je u glavi vise, kako da postupim?! Stvarno hitno trebam savjet i misljenje...