Bok! Udala sam se relativno mlada (20g). Od prvog dana ja i mm zajednički smo odlučili da ćemo žibjeti u kući s njegovom majkom, oca nema. I živimo zajedno tako već petnaest godina. nikada nije bilo idelano, ali ne mogu reći ni da je bilo posebno loše. Kuću smo sredili, imamo troje krasne djece. Problem je u tome što sam ja došla do ruba. Jednostavno mi je dosta više toga da nema svoj mir kada dođem kući s posla, svekrva je svaki dan nekog drugog raspoloženja, valjda godine, a ja sam osoba koja dosta poprima tuđa raspoloženja. Suprugu sam predlagala da kuću prodamo, kupimo njoj stan, sebi što ostane, ali on neće ni da čuje! Što raditi, živci su mi totalno otišli! Jednostavno osjećam da nemam više strpljenja.