Lijepi pozdrav žene! Ja sam evo skoro nova, al dosta sam vas pratila anonimno. Trebala bi vaš savjet, a problem je moja preosjetljivost. Otkad znam za sebe, plačem kad mi je teško, ali i zbog gluposti. S vremenom sam pomalo se smirivala, i to je skoro došlo na neku normalnu razinu, da sam kad bi bila tužna sama se izdvojila i otplakala svoje. I onda sam otišla na faks, i sve je ponovo počelo. U međuvremenu sam našla divnog dečka do kojeg mi je stalo najviše na svijetu, ali uništavam ovu vezu svojim ispadajima. Danas sam npr isplakala se jer je reko da moram na trening. I inače sam preosjetljiva na bilo što što je od njega. On se stvarno super nosi s tim, al znam da sama sebe ne podnosim često,a ne znam kako njemu uspijeva. Stvarno sam došla do granice, on ništa ne govori, al ni ne mora, Ja bi sama sebe davno ostavila da mogu. Ni ne znam što vidi na meni, al tu je i strašno mi je stalo do njega. Ne želim uništiti ovu vezu, al ni sveci me ne mogu cili život podnosit. Razmišljala sam da se javim psihologu, da malo popričam s njim, al ne znam kako bi to funkcioniralo. Možete li mi kako pomoći, molim vas. Stvarno imam volju, razlog i želju da se smirim, al ne znam kako to napraviti!!