Da li ste ikada upoznali osobu od 36 godina da je totalno neodlučna po pitanju svega u životu? Jer ja sam upravo takva i bojim se da sam jedina na svijetu. Mislim da treba, nečiju pomoć ali ne znam čiju. Ne znam jer kad god se nađem pred nekim važnim pitanjem moj je odgovor upravo ne znam (što bi moglo značiti ni da ni ne). Uvijek mislim da drugi znaju odgovore na moja pitanja i da za svaku jedva izrečenu misao moram dobiti od nekoga potvrdu da li je to doista tako ili razmišljam li dobro ili loše. Npr. trebam nešto kupiti a ne znam šta mi se sviđa, kad se upitam volim li još svog supruga najtočniji odgovor bi bio ne znam, što želim u svom životu opet ne znam, što obući kad trebam nekuda ići ne znam, da li s nekim razgovarati o onome što bih možda željela ne znam, što me veseli ni to ne znam. Zar je moguće da me apsolutno ništa ne zanima i da sam izgubila volju za sve ili se sama sebi ne sviđam ovakva kakva jesam što je očito, ili me nešto muči??? Kako da se izvučem iz toga i postanem odgovornija i odlučnija osoba?