Ako biste mi mogli dati neki savjet, bila bih Vam veoma zahvalna. Naime, mislim da sam iz neke puke dosade počela sebi umišljati stvari, da ponekad mislim da ce me to dovesti do ludila. Umišljam sebi svakakve bolesuce,da ce mi se nesto lose dogoditi,toliko budem sama od sebe isprepadana da nemam nikakve volje ni za cim.Za svaku malu nervozu, pocinjem da panicim:( Ince sam vjernica i sve mislim da mi dolazi neko ispaštanje zbog nekih grijeha iz prošlosti, koji mozda realno da se sagledaju uopce i nisu toliki bauk. Kad počnem pricati sa ljidima javi mi se strah , prije nisma bila takva bila sam jako vesla , druzila sam se sad se povlacim u sebe i pretezno sam tuzna. Imala sam nekoliko veza losih, i to me jako razocaralo i povrijedilo i ima osjecaj da od tad ne mogu da dodjem sebi. Svaka mala nervoza ja počnem da paničim. Jednom sam isla psihologu ali samo su mi dali neke tablete koje nisma ni korisitla jer sam imala sojecaj da mi je još gore. Zavrsavam fakultet i ne bih htjla da budme cijeli zivot neraspolozena, i da nemam interesovanje ni za što :( Tooliko budme nekako isprepadana i istavljena da mi se nigdje i ne ide medju narod :( A da ne govoim o tudjim losim problemima , odmah mislim da mi crpe i malo moje pozitivne nergije. Hvala Vam puno na odgovoru nadam se da ce barem malo da mi se razbistre misli moje , jer ako sad ne mogu da savladam neke manje prepreke ne zelim ni da pomislim ne do mi Bog kakvih vecih problema da se necu znati postaviti prema tome