Pozdrav svima, vjerojatno nisam jedina s ovim problemom ali iskreno već sam na rubu živaca i ne znam što da radim. Pokušavam ostati trudna 3 godine, bezuspješno i obavila sam hrpu pretraga i sad više ne znam na čemu sam. S mužem je sve u redu, ja sam imala povišen prolaktin pa sam na bromergonu već nekoliko mjeseci...Moj ginekolog me samo umiruje i govori kako je sve u redu i da će se sve kockice posložiti i da ću jednom ostati trudna. Na nagovor drugih otišla sam i privatnom ginekologu koji mi je pronašao ciste na jajnicima i čudio se kako to moj ginekolog nije vidio...Od tada sam kod privatnika jer me moj ginekolog neugodno iznenadio jer osim papa testa apsolutno nikakve pretrage nisam radila...sad sam vadila hormone, prolaktin je povišen ali pod kontrolom, vadila tumorske markere zbog cista i to je u redu, estrogen u redu, cervikalni bris u redu...I sad me neka depresija uhvatila...Toliko vremena, novaca i živaca potrošeno a od rezultata ništa. Najteže mi je jer su mi i sestra i šogorica rodile, prijateljice već neke rodile a druge će roditi u rujnu...i teško mi je..sretna sam zbog njih ali iskreno teško mi je jer mi se stalno mota po glavi pitanje: A kad ću ja biti mama? Hoću li uopće ikad biti mama? Moj muž jedva čeka da postanemo roditelji i vidim mu to u očima kad drži svoju malu nećakinju, al što ako ja ne uspijem zatrudnjeti? Možda gnjavim, ali kad s frendicama pričam o tome samo mi govore da sam luda, i da ću biti trudna kad se najmanje budem nadala. To mi je u početku i bilo o.k za čuti, ali sada već...ma ne znam. Muž mi govori da se ne brinem i da ako ne budemo mogli imat djecu da me voli i da naš život neće prestat ako ne budemo imali djecu, al ja mu to ne želim uskratiti. Znam da treba čekati i da će vrijeme pokazati, ali ja sam već umorna od svega. Unaprijed hvala!