Zdravo drage moje zene. Nadam se da cu od vas dobiti korisne savjete, jer ne znam kako da se postavim prema mojoj rodici.
Nas dvije smo bile zajedno od rodjenja, prve naše slike u kreveticu zajedno, igrale se zajedno, prve tajne i simpatije...sve smo zajedno prošle. Sve je to trajalo do mog 18-tog rodjendana. Pozvala sam je na rodjendan, ona se premisljala da li ce doci ili ne, zvala me nekoliko puta da ce doci, pa me zvala da nece doci. Navece se pojavila na mom rodjendanu i rekla da joj je bezveze jer je bilo malo muskih. Za novu godinu ona je pozvala mene kod nje, ja sam otisla. U ponoc ona je pocela da plače, i da urla na mene jer su svi vani i slave, samo je ona u kuci. Ja sam se tad zapitala:"Pa sta sam ja tu?"
Nismo upisale isti fakultet. Ona je stanovala u gradu, a ja sam putovala jer moji nisu bili finansijski u mogucnosti da mi plaćaju stan. Ako sam imala pauzu izmedju predavanja bila sam na fakultetu. Jednom sam je samo nazvala i pitala je da li je u stanu i da li mogu da dodjem kod nje jer imam veliku pauzu, ona je rekla da dodjem. Kad sam otisla pocela je da se dere na mene, jer ona nije otisla na predavanje zbog mene.Nakon toga nas odnos je zahladnio. Moj mladji brat se tesko razbolio, imao operaciju, ona nije ni nazvala da pita kako je. Ja zavrsim fakultet, ona mi nije ni cestitala na diplomiranju. Ja sam se udala i živim 2000 km od nje. I prošle sedmice dosla sam u posjetu kod mojih, imala sam nekih obaveza u gradu i sretnem nju. Jedva sam je poznala koliko se promijenila. Jos uvijek studira, jos se nije udala. Ocekivala je da je pozovem da odemo na kafu, i nisam to uradila. Poslije sam se sjetila svega sto se desavalo sa nama i da je nas odnos jednostavno zahladnio. Sta bi vi uradile na mom mjestu? Da li bi pozvale takvu osobu zbog nekih dobrih starih vremena ili bi nastavile svojim zivotom?