Treba mi vase misljenje. Zadnjh par meseci se jako mucim sa tim,naime imam prijateljicu,znamo se oduvek,nekako su nam se putevi stalno ukrstali. Ona tvrdi da sam joj jedino ja najbolja prijateljica,meni sve moze reci ,itd.vjerujem ja da je tako,ali pocela sam se pitati.....iskreno ne dopada mi se njen stil zivota,odluke koje donosi....kad sam premotala film,shvatila sam da nikad nije ni bilo situacije da sam trazila njenu pomoc,pa da mogu reci da li je iskrena,ali bilo je tona situacija gdje mi nije pomogla iako je mogla,ali ja nisam trazila,pa ne znam kako da na to gledam,,,sve u meni vristi da je izbegavam!!! Gledam kako postupa sa svojim detetom i ne odobravam,sa ostatkom porodice i uzasnuta sam(ona to zna) Pitam se kako mozes mene voljeti kad vidim da ne volis(dovoljno) svoje najblize...konfuzna sam znam,ali tako se i osecam :( Pitanje je da li poslusati onaj unutrasnji glas u ovom slucaju?