Ovako,cure....na faksu sam imala super društvo za izlaske,kavice,šetnje i sl.Sad smo se svi razišli kako su se predavanja završila,neko se vratio kući,neko ostao,neko diplomirao,tako da se veoma rijetko viđamo.Sada izlazim sa društvom moga dečka,uglavnom su sve parovi,kao što smo i nas dvoje,kad ih zovemo uvijek su tu,uvijek hoće da izađu,ali kad treba oni da zovu nas,nigdje ih.Mome dečku to ne smeta,jer je uglavnom on taj koji je navikao da zove i da plaća kavice,ali meni je to jako čudno i glupo.Ja sam sa mojim društvom prakticirala da ako recimo ja nekoga zovem taj dan na kavu,drugi put on zove mene,ako već ne može da plati,zove u šetnju ili doma da sjedimo i gledamo film,nebitno.Ovdje to nije slučaj,a moram napomenuti da svi rade i mogu platiti to piće ili kavu.Međutim moj dečko kad mu to prigovorim uvijek ima opravdanja za sve,te ovi prave kuću,trebaju im ti novci,ovi drugi rade po cijeli dan,umorni su,ovi nemaju običaj da često izlaze i sl.Također mi je rekao da ako budem postavljala standarde i gledala u svaku sitnicu,da ću ostati sama na kraju,da se niko neće družit s nama.Ja ne znam sad kakve ja to standarde postavljam,po meni je logično i najnormalnije,ako nekoga zoveš na kavu ili u izlazak jednom,da oni drugi put zovu tebe.Jučer kad je trebalo da se vidimo sa jednim parom rekla sam da ću ja njima to reći u lice,ali mi je onda on rekao da je bolje da šutim i da ne zakuhavam bez potrebe,tako da sam šutila radi njega,ali sam mu rekla neka ubuduće ide sam,jer ja neću više kročiti nikuda ako od sad pa nadalje oni nas prvi ne pozovu.Pa sad,jesam li ja tu problem,pošto očito ne znam kako da se postavim,svi su oni malo stariji od mene i gledaju stvari drugačije,šta ja mogu povodom toga?