Drage žene, molim vas za pomoć, savjet, utjehu, jer cijela ova situacija me izluđuje. U braku sam već 4 mjeseca. Živim hiljadama kilometara daleko od svojih roditelja, brata, sestre, rođaka, prijateljica... Sa mužem se super slažem. Poštujemo jedno drugo, volimo se i uživamo u svakom trenutku provedenom zajedno. Živimo sami u stanu, ali njegovi su blizu. Sa njegovim roditeljima dobro se slažem, poštujem ja njih, poštuju oni mene. Međutim postoji problem. Moj muž mi je uvijek govorio da se nedružim puno sa šogoricom. I stvarno sam izbjegavala pretjerano druženje sa njom. Izašle smo i prošetale ukupno 3 puta za ta 4 mjeseca. Živimo blizu, svega nekoliko minuta jedna od druge. Ispočetka bilo mi je žao. Ja nisam imala nikoga osim svog muža, a ni ona nije imala nikoga osim svog muža. Moja sveki govorila mi je da se pripazim šogorice, ali nisam na to obraćala pažnju. Muž i ja smo za 4 mjeseca postigli mnogo i uspjeli smo u životu. Jednog dana pozvala sam šogoricu da dođe sa mužem kod nas. Kada je vidjela kako je po stanu, odmah je počela da prigovara svom mužu: "Nama treba onakav prekrivač, nama treba onakav tv, nama treba onakav tepih..." Na to taj dan nisam obraćala puno pažnje, ali ono što je uslijedilo me šokiralo. Naredni dan ona je rekla svom mužu (bratu od mog muža) kako želi naš tv, naredni dan je izrazila želju da želi prekrivač, a sljedeći dan je željela laptop... I svaki dan je željela nešto. Moj muž je jedan dan dao tablet, drugi dan laptop, treći dan tv, četvrti dan mobitel i ja sam peti dan pukla i počela da nabrajam mužu. Zašto da mi dajemo naše stvari, za koje smo nas dvoje odvajali novac, a ona je opušteno kupovala skupocjene jakne. Na kraju je ispalo da ja želim da posvađam dva brata, a ona je svetica. Muž je bio na poslu, ona me pozvala da odem sa njom da prošetamo. Mislila sam da će mi se izvinuti za to što je radila, ali ne. Otišla sam prošetala sa njom, priča je tekla uobičajeno. I nakon te šetnje sa njom, ona naveče meni pravi haos i govori mom mužu da sam ja nju ostavila i trčala za nekim frajerom. Moj muž nije joj povjerao. Ja sam ostala zaprepaštena kakvih osoba ima i koliko je spremna da laže. Sa njom od tad nekomuniciram. Ona neće da dolazi kod sveki ako sam ja tu, tako da sam ja u svemu tome ispala crna ovca. Šta da radim? Šta bi vi uradile da ste na mom mjestu? Neću sa njom da raspravljam uopšte, jer nemam namjeru da se spuštam na njen nivo. Ona neće da dolazi kod sveki, ako sam ja tu. Ja nemam želju, ni volju sa njom da sjedim ni trenutka. Znam da neću moći izbjeći da se vidim s njom, ali kako da se postavim prema njoj kada se sretnemo? Da li da se ponašam kao da nepostoji?