Drage žene, molim Vas da mi date neke savjete oko sljedećeg problema: Moja obitelj se sastoji od nas šestero, četvero djece i roditelji. Prije tri godine moj je brat upoznao moju sadašnju šogoricu i oni su se vjenčali i dobili bebu prije godinu dana. Međutim, to moja šogorica nije htjela, jako je bila nezadovoljna u trudnoći, stalno je govorila: kako netko može reći da je trudnoća super, da je to užasno živcira, da mrzi imat trbuh i jer joj je muka...a ugl je to sve izmišljala, stalno nešto kuka kako je nešto boli, kak joj se niš neda, i jako puno ljubomorna je na mene jer mi stalno daje neke komentare glupe. Oko bebe se ništa ne brine, sve prepusti mojoj mami koja je čuva u vrtiću (jer je teta, a nije bilo nigdje drugdje mjesta, pa je ravnateljica nekako dozvolila da je ona čuva), i onda je još mora čuvati i doma. Naravno, žive kod nas doma. Međutim, moja mama je sad već i na živce bolesna i ide joj to sve užasno na živce još sve mora ona plaćati od režija, rekla im je samo neka 500 kn davaju za sve, a niti to nekad ne daju. Ako moja mama sve to kaže bratu onda uvijek nastane neka svađa, stvar je u tome što smo sestra i ja studentice i nama trebaju novci, a brat uopće nema razumijevanja ni za što. Tata je u svemu tome neutralan, tj za mamu je ali se nikada ništa ne usudi reći bratu jer se brat uvijek i na njega izdere. Ako bilo što moram reć šogorici, moram reć pred bratom inače će ona izmisliti drugu priču. Sve okrene u svoju korist i brata okreće protiv mame i nas. Dok je tata bio u bolnici niti jednom nije nazvala, a kamoli došla. Kad ja dođem doma ili moja sestra ona samo bebu uvali nama (makar meni je to sva sreća svijeta i obožavam to), ali ona samo kaž: idi teti, bude te teta, bude teta ovo, bude teta ono. A ona onda ode spavat il ode u grad s prijateljicama na kavu. Najviše mi je žao mame jer jako pati zbog svga toga i ne znam više što da joj kažem. Užasno je pod stresom jer je tata bolestan, baka sad već se sva gubi pa mora ić njoj u drugi grad svako malo, i još šogorica koja je takva. Prije je bila još gora situacija dok mama nije sve rekla šogorici u lice pred bratom i on ju je podržao. Od onda se malo popravila ali je i dalje grozna. Ne znam kako da se situacija više sredi. Brat je obećao mami da će se odseliti, ali neće jer ne bi ni mjesec dana preživio jer nema novaca, a šogorici se neda radit. Sad radi, al svaki puta dođe doma i onda se jada kak je bilo teško, kak ovo kak ono. MOlim Vas drage moje pomozite mi. Što da radim?