Dobar dan!
Imam problem s roditeljima, točnije s mamom. Imam brata koji je stariji 7 godina, meni su 23 godine. Zivimo skromno, roditelji su dosta radili da nas iskoluju i da nam nista ne fali. Jednako su dali jednom i drugom. Brat mi je dosta mirnija osoba, dok sam ja temperamentnija. Dok sam studirala, pazila sam na svaku kunu i nisam trosila na gluposti, kad bih si kupila nesto od odjece, uvijek sam pitala roditelje kako stojimo i je li mogu.
E sad, mene smeta, ne znam koliko je to sala, premda se kaze da u svakoj sali ima pola istine, smeta me sto mama nekad zna moje mane bas jako isticati, a brata dizati u nebesa. I onda mi prebacuje kako sam ja na njega ljubomorna i imam potrebu se uspoređivati s njim. Istina, ponekad imam, ali to je zbog njenog nastupa i nikako joj ne mogu objasniti da za sve mane koje ona mi nabija da to bratu nije nikad tako rekla, a odgovor dobijem da je on povuceniji i da ne može njim komunicirat na isti nacin kao i sa mnom.
Zadnje je rekla nesto u stilu da mi je bolje da sutim jer da sad ima situacijeza reci za koje ce mene bit sram, i onda doda kako ja vec imam 5. mobitel, dok brat tek 3., a stariji je. Opet kao da nas je isla uspoređivati. Ja joj kazem da smo jednako stedni, a ona meni na to da sam si kupila tri suknje u tjedan dana (a to sam uzela polovne na krpicama i jeftine), dok se prije divila kako si jefitno nađem ukusno robu. Napravi kao da sam neki rastrosnik, a to nisam. Ili npr zna reci "tvoj brat mi to nikada nije rekao", a znam situacija kad je, i kad to spomenem, onda sam baba tracara koja vadi tko je sto rekao. A ne mogu tako vise i ne znam kako da se izborim za sebe da to presstane. Hvala sto ste procitale moj problem i molim za savjet!