05.11.2007. POŠTOVANI, NEZNAM ODAKLE KRENUTI.MOGLA BI VAM PISATI 3 DANA.IMAM DVOJE DJECE STUDENATA I TREĆE DIJETE JE MOJ SUPRUG.KĆER MI JE VELIKI PROBLEM U OBITELJI. NAIME VEĆ TRI GODINE JE APSOLVENT NA FAKULTETU.IMA 25 GOD.JEDNOSTAVNO JOJ SE NEDA DA UČI.REKLA SAM JOJ PA DOBRO NEMORAŠ ZAVRŠITI FAKULTET AKO TI SE NEDA ODI NAĐI NEKI POSAO PA SAMA SEBE FINANCIRAJ PA VEĆ JE I RED.NE ONA NEĆE RADITI, NEĆE UČITI NEĆE DOMA NIŠTA POMAGATI.SPAVA SVAKI DAN DO PODNE ONDA USTANE NAJEDE SE OTUŠIRA I IDE VAN.UVIJEK NAĐE NEKOG SPONZORA SA KIME ĆE OTIĆI NA PIĆE.TAKO DO NAVEČER.ONDA OKO 9 DOĐE DOMA PRESVUČE ČISTU ODJEĆU JEDE ISTUŠIRA SE I DO JUTRA JE NEMA.NAJVIŠE ME BOLI U CIJELOJ SITUACIJI ŠTO SAM JU ŠKOLOVALA NA PRIVATNI FAKULTET MISLEĆI SVE NAJBOLJE ZA SVOJE ŽENSKO DIJETE. MEĐUTIM SVE UZALUD.ČAK SAM I KREDITE DIZALA DA TO SVE POPLAĆAM.PROBALA SAM SVE MOGUĆE METODE ALI NE POMAŽE.JEDNOSTAVNO NIŠTA NEĆE DA RADI. U SOBU JOJ SE NE MOŽE UĆI OD NEREDA.POKUŠAVALA SAM ČAK METODE DA PO PAR DANA NIŠTA NEMA U FRIŽIDERU ZA JESTI AL NI TO NE POMAŽE.ONA NAĐE NEKOGA GDJE SE OGREBE ZA HRANU DOK SE MENI SRCE NE OMEKŠA I SVE IZ POČETKA.NIJE STVAR U TOME DA NEMAMO OD ČEGA ŽIVJETI NEGO ME DUŠA BOLI DA TAKO LIJEPA I MLADA MOŽE ŽIVJETI TAKO NEODGOVORNO NASPRAM RODITELJA.POKUŠAVALA SAM SA MUŽEM RAZGOVARAT O TOME ALI ON ZA SVE KRIVI MENE KAŽE DA SAM JE JA TAKO ODGOJILA. TEK ONDA SE GRIZEM JOŠ VIŠE.DOKLE ĆE TO TAKO.SIN JE SUŠTA SUPROTNOST DOBAR JE NA FAKULTETU I TRUDI SE.SA SESTROM SE NE SLAŽE NIKAKO.SKORO DA I NE RAZGOVARAJU.PORED SVEGA KĆER MI JE AGRESIVNOG PONAŠANJA AKO POKUŠAM BILO ŠTA RAZGOVARAT S NJOME ZALUPI MI VRATA PRED NOSOM I FIZIČKI ME IZGURA IZ SVOJE SOBE.SRAM ME JE OD PRIJATELJA I RODBINE.ČAK SAM DOŠLA U FAZU DA SAM SINU KUPILA POSEBNO FRIŽIDER U NJEGOVU SOBU KOJU ZAKLJUČA DA ON IMA ŠTA ZA JESTI.KUPIM MU HRANU I NATRPAM UNUTRA. PA SE RAZMIŠLJAM BOŽE DAL JE TO GRIJEH RAZDVAJATI DJECU SA FRIŽIDEROM.JER ONA JEDNOSTAVNO SVE POJEDE A NJEMU NIŠTA NE OSTAVI.MUŽ SE OD SVEGA OGRADI.RADI SVOJ POSAO DOĐE DOMA UPALI TV AKO MU NEŠTA KAŽEM I ON SE AGRESIVNO PONAŠA PREMA MENI.SIN MI JE JEDINA RADOST U OBITELJI I BORIM SE SAMO ZA NJEGA.VEĆ SAM RAZMIŠLJALA O TOME DA SE ODSELIM OD DOMA DA ODEM U PODSTANARE PA ĆE ONDA NEKO SHVATITI DA POSLIJE RUČKA TREBA TANJUR STAVITI U SUDOPER A NEDAJ BOŽE I OPRATI GA.IMAM SKORO 50 GOD.PA TO SU GLUPOSTI.ALI JEDNOSTAVNO VIŠE NEMOGU.TRETIRAJU ME DOMA KO ROBLJE.NIKO ME NE SMATRA NITI LJUDSKIM BIĆEM.VEĆ SAM RAZMIŠLJALA DA IDEM PSIHIJATRU.DA SVAKODNEVNO NE PEREM HRPU SUĐA IZA SVIH I I TONU VEŠA I SKUPLJAM ČARAPE PO CIJELOM STANU NAŠ SRTAN BI ZA TJEDAN DANA LIČIO NA JAVNO SMETLIŠTE.ZA FINANCIJE NIKOG NIJE BRIGA.KEMIJAM SA SVOJOM PLAĆOM KAKO ZNAM I UMIJEM.MUŽ AKO SE SMILUJE DONESE DVIJE TISUĆE KUNA I TO NAKON MOJIH PREKLINJANJA SVAKI MJESEC JEL MOŽE NEŠTA NOVCA DATI U KUĆU.PA ZAR SE TO MORA MOLITI.KAO MUŠKARAC U KUĆI TREBA ZNATI DA SE OD NEČEG MORA ŽIVJETI.JEDNOSTAVNO KAŽE DA NEMA JER OSTATAK OSTAVI SEBI DA IMA ZA KAFIĆE I DRUŠTVO.LUDILO.SAMO DA MI SIN ZAVRŠI FAKULTET JA OKREĆEM NOVU STRANICU U SVOJEM ŽIVOTU NIKAD NIJE KASNO.NEMOGU VIŠE GLEDAT KĆER KAKO CIJELI DAN SPAVA I MUŽA KOJEG NIJE BRIGA ZA NIŠTA.NEZNAM NI SAMA KAKO DA SI POMOGNEM.