Žene, situacija je ovakva...u braku sam 4 god i imamo curicu od 3. Oboje smo mladi, ispod 30. Problem se počeo javljati već u trudnoći ali nekako sam se nadala da će se stvari popravit. Naš odnos postaje sve više prijateljski i cimerski a sve manje bračni a pogotovo ljubavnički. On je odlična osoba, vrlo vrijedan, veliki radnik, odličan otac, bez poroka, pomaže mi u kući...i sve je to super nemojte me krivo svatit ali kad od svih obaveza i problema dođe vrime da se meni posveti on zaspe....jako sam frustirana, usamljena i više od svega razočarana. 100 puta smo razgovarali, rekla sam mu da sam nesretna a u zadnjem razgovoru sam spomenila i rastavu, ali ne kao nešto što ja želim nego kao nešto što će slijedit ukoliko se situacija ne popravi....on kaže da sve zna i da mu je krivo, a opet se ništa ne mijenja...a vrime prolazi....a sex je još jedna velika stvar...njemu dosta svako 10-15 dana, ja bi puno češće, i općenito nisam zadovoljna ni kako sve to skupa izgleda kad se dogodi... u svemu ovome ja sam upoznala nekoga...jako ga zanimam i meni godi ta pažnja...ništa se nije dogodilo i najvjerojatnije i neće jer neželim to priuštit nikome a kamoli mužu kojeg volim....ali na kraju svega šta reći...šta još poduzet, koliko čekat, koliko još šansi pružit...jedino šta ne dolazi u obzir je pomirit se sa situacijom jer ja to nikad neću!!!